 SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 15. septembra do 31. oktobra 2018. izložbu Lasla Antala (1984, Subotica). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer za grafičke komunikacije, a završio je master studije u Berlinu, na Univerzitetu umetnosti, u klasi prof. Heninga Vagenbreta (Henning Wagenbreth).
Izložba "Laslo Antal - 10 meseci" predstavlja najnoviji ciklus radova ovog mladog grafičkog dizajnera: njegov vizuelni dnevnik. Beležeći svoja svakodnevna iskustva u formi kolaža, Laslo Antal je stvorio korpus od preko 300 radova, koji se svakodnevno uvećava. Njegovi "dnevnički kolaži" reflektuju potrebu umetnika da svoju svakodnevnicu ugradi u svoj rad, čak i bukvalno – ona postaje predmet njegovog pažljivog posmatranja, selekcije i konačnog opredmećenja u obliku kolaža.
Laslo Antal, publici koja prati vizuelnu umetnost, muziku i pozorišni život, poznat je pre svega kao grafički dizajner, crtač, video umetnik i veoma aktivan synhpop muzičar (ne nužno tim redosledom). U svim ovim područjima, njegov rad je obeležen veoma prepoznatljivom poetikom koja, vremenom, prerasta u sasvim osobeni, markantni "lični stil".
Tragajući za novim podsticajima i provociran potrebom da zabeleži trenutak dok još nije postao sećanje, Antal je u novembru 2017. godine započeo rad na vizuelnom dnevniku svog života: odlučio je da dan za danom pravi kolaže koji sumiraju jedan događaj. U ovom poduhvatu, on je i hroničar i "kustos" tog ambicioznog projekta; hroničar jer ima obavezu da istrajno i bez zastoja zapisuje i iscrtava događaj koji se još nije preselio u daleku prošlost, a "kustos" jer svakog dana treba da odabere ono što želi da ostane upamćeno. Ako nam se učini da je ovo jednostavna obaveza, treba da potražimo dnevnik zagrebačkog nadbiskupa iz 18. veka, Maksimilijana Vrhovca, koji je često u rubriku namenjenu određenom danu upisivao: "Ništa", dakle: ništa vredno sećanja.
Ovaj poduhvat predstavlja nam Lasla Antala kao umetnika koji je veoma zainteresovan da sačuva sećanje u njegovoj "sirovoj" verziji, pre nego što se pamćenje deformiše pod teretom godina koje nas udaljavaju od događa kakav se zbio. Antalov dnevnik svedoči nam o iskonskoj ljudskoj potrebi za sećanjem koje nas formira. To sećanje, zapisano i zacrtano u "antalovski" prepoznatljivom vizuelnom jeziku, ostaje da traje kao umetnički dokument o jednom životu.
Nela Tonković |
Muzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
Jednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno,…
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od…
