 NOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Marije Jevtić "Približavanje umetnosti slepim ljudima upotrebom reinterpretacije 2D umetnosti u 3D umetnost". Marija Jevtić je diplomirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Dušana Todorovića, master studije završila je na istom smeru pod mentorstvom prof. Vidoja Tucovića. Trenutno na na doktorskim studijama na Prirodno tehničkom fakultetu u Ljubljani pod mentorstvom prof. Helene Gabrijelčič Tomc.
Ideja u ovom radu je da svoje slike koje su radjene na platnu uljanim i akrilnim bojama reinterpretiram u trodimenzionalne objekte uz pomoć 3D štampača i digitalne tehnologije i da na taj način približim umetnost slepim i slabovidim osobama.
Reinterpretacija klasične umetnosti u digitalnu umetnost je uzet kao osnovni okvir unutar kojeg sam se kretala pomoću dva pojma: klasično i digitalno. Oba pojma predstavljaju različite epohe, u kojem pojam klasične umetnosti podrazumeva daleko duzi vremenski period, te ga je teže koristiti a da se ne opredelim za jedan kraći vremenski period u kojem se vizuelni znak nametnuo kao dominantan u odnosu na neke druge ikonografije šireg klasičnog nasledja.
Stara terminologija je postala neupotrebljiva pa se logički može zaključiti i da se nasledje stare vizuelnosti može teže koristiti. Moje istraživanje zasniva se na klasičnoj lepoti koja ne pokazuje čoveka onakvim kakav on jeste, već ga prikazuje kao neki posebni ideal koji se uskladjuje sa onim što je spolja i onim što je unutra, ali posebno me zanima estetika klasične umetnosti i mogućnost njenog transvera u digitalno. Ovde se može bolje koristiti pojam aproprijacije odnosno, kako se estetika klasičnog koristi u epohi digitalnog.
Aproporciju definišemo kao instrument prenosa elemenata iz jednog u drugi sistem značenja ili umetnički diskurs, odnosno kao akt stvaranja koji strategijski poseže za postojećim, umetničkim ili ne umetničkim, tvorevinama kao gradjom za konstituciju nove umetničke tvorevine. Aproporcija je stvaralačka procedura koja podrazumeva heterogeni skup jezika, žanra, tehnika, medija ali i kulturološke zahteve u kreaciji novih umetničkih dela. Prividna sličnost pojma aproprijacija i interpretacija u ovom tekstu je namerna, zato što se tekst gradi na poravnavanju dve istorijske epohe, jedne koja se zasniva na Pigmentu i druge koja se definiše kao Piksel. Ideja poravnanja Piksela i Pigmenta, odnosno, pronalazak lanenog ulja, koje je omogućilo trijumf slikarske estetike i Amige, koja je mašina koja je ponudila Pigment, pokazuje složene procese aproprijacije, reinterpretacije, politiku korišćenja estetskog materijala stare umetnosti u današnjem post-konzumerističkom dobu, gde je umetnost emancipovana kroz ekranske slike.
Marija Jevtić |
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je dosad najveća retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882 - 1949), svetske dame ili, kako su je posle jedne njene izložbe u Njujorku nazvali,…
Istorija počinje od sećanja na detinjstvo. Kada je život samo igra, vreme je zaustavljeno. Dan je širok kao njiva kukuruza u vojvođanskoj ravnici, isprepleten je sitnim a večnim avanturama kao milje na stolu sređenom posle nedeljnog…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
