Stalnim posmatranjem arhitekture, njenom transformacijom dobijenom apstrahovanjem i svođenjem arhitektonskog fragmenta na geometrijsku formu, kroz interakciju svetlosti i boje, želim da prikažem lični doživljaj arhitekture grada.

Ovoga puta arhitektonika grada prikazana je slikama na svili koje nisu isključivo slike vec I objekti, odnosno instalacije kojima je moja opčinjenost svetlom i transformacijama objekata pod uticajem svetlosti i senke još više dosla do izražaja.

Svila svojom transparentnošću i nežnošću omogućava i stvaranje uvek novih vizura jer se njenim preklopima dobijaju sasvim nove instalacije I slike, a prolazeci pored instalacija koje bi se sa plafona spuštale ka podu dobio bi se utisak atmosphere grada sa svojom svetlošću, bojom i transformacijama koje nastaju pod uticajem svetlosnih promena...

Svaki komad instalacije (slike na svili), spušta se  sa plafona finom, praktično nevidljivom najlonskom linijom, a dok se ljudi kreću ka ili pored instalacije, male struje vazduha u prostoriji podižu i pomeraju materijal i slike. Kako vazduh u prostoriji cirkuliše, instalacija se menja. Plasti slika koji plutaju iza osnove pružaju dubinu...Slojevitost i tiho kretanje slika (tkanina) doprinose transformaciji mog doživljaja  u vizuelni znak koji posmatrač oseća kao sopstveni doživljaj.

Na ovaj način gledalac i umetnik postaju povezani, spojeni sa zajedničkim iskustvom i vizuelnim rečnikom, a i  zamagljuje se linija između umetnika, publike i stvarnosti.

Određenom postavkom instalacija u prostoru, dobio bi se i utisak svojevrsne i intimno doživljene "šetnje" gradskim ulicama.

Tatjana Bandović