CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
veb sajt za likovne umetnike

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Digital Art 07
Terra 18
Terra 26
Dunavski dijalozi 03
Digital Art 01
Digital Art 02

Sponzor rubrike
29. Memorijal Nadežde Petrović - Limited Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageČAČAK. Na izložbi 29. Memorijala Nadežde Petrović će izlagati 12 umetnika: Aleksandar Dimitrijević, Mića Stajčić, Jamesdin, Marko Marković, Milan Hrnjazović, Davor Dukić, Petar Mirković, Aleksandar Todorović, Marko Velk, Marta Jovanović, Ivana Bašić i Đorđe Ozbolt. 29. Memorijal Nadežde Petrović biće održan od 29. septembra do 2. novembra 2018. godine.Image

Image
Foto: Reflektor

Nagrada 29. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku dodeljena je beogradskom umetniku Marku Markoviću kao umetniku koji, polazeći od klasičnog medija skulpture, preispituje njegov aktuelni status i potencijal za upisivanje u nove kontekstualne okvire.

Nagrada Galerije "Nadežda Petrović" dodeljena je Davoru Dukiću za skulpture kojima se na introspektivan način bavi problemom sazrevanja individue, reflektujući frustracije subjektivizacije umetnika.

Memorijal Nadežde Petrović predstavlja najznačajniju bijenalnu manifestaciju u regionu u oblasti likovne/vizuelne umetnosti. Osnovan je 1960. godine sa ciljem podsećanja na izuzetno umetničko i patriotsko delo Nadežde Petrović i negovanja duha i tradicije Prve jugoslovenske umetničke izložbe iz 1904. godine čiji je inspirator bila upravo Nadežda. Insistiranjem na visokom kvalitetu i doslednim poštovanjem umetničkih i političkih koncepcija Nadežde Petrović manifestacija je izborila svoje mesto na mapi važnih likovnih i vizuelnih događanja u regionu. Nadeždino uverenje da je umetničko delo izraz slobodne interpretacije duhovnog sadržaja, uticalo je da se na Memorijalu predstavlja nova umetnička praksa, tj. aktuelnosti u okviru savremene likovne scene nastale između dva Memorijala. Kroz selekciju Memorijala prošla su sva najznačajnija imena domaće umetničke scene u poslednjih pola veka.

Projekat tri autora pod nazivom "Limited" predstavlja upad u zatvoren i definisan umetnički sistem kojim se preispituju zakonitosti, ciljevi i delovanje aktuelnih praksi u umetnosti današnjice. Autori koji samim učešćem u selekciji Memorijala Nadežde Petrović iskazuju svoju ambiciju da njihova umetnost bude prepoznata u zadatom društvenom kontekstu kao relevantna, istovremeno postavljaju ključna pitanja koja jednako na globalnom i lokalnom nivou muče većinu onih koji se nalaze u poziciji aplikanta – šta je to što određuje glavne tokove i koliki je realni upliv autorskog u složenom sistemu markiranja i pozicioniranja u institucijama i tržištu savremene umetnosti.

Projekat "Limited" koji potpisuju Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor nije ništa drugo do intervencija u prostoru Memorijala u kojem se postavlja tipski segment međunarodnih sajmova savremene umetnosti s tri štanda nepostojećih galerija - Đurić Contemporary, Milunović Modern i Vidor Project, koje u inscenaciji sajamske postavke prikazuju svoju ponudu reprezentativnih umetnika koje navodno zastupaju. Presek dela i umetnika koji su zastupljeni u svakoj od ’ponuda’ predstavljaju zapravo pogled na ideje, politike i umetničke prakse koje i sami zastupaju u svom radu vršeći transfer od autora ka galeristi/kustosu koji u postavljenim okolnostima predstavlja svoj rad i delo kroz praksu drugog.

Sam nastup trojice autora zamišljen je kao situacionistički performans kojem (telo) autor(a) ne prisustvuje, odnosno izložba radova autora čija dela nisu zastupljena u obliku artefakta već u kontekstu promena putem revolucije svakodnevnog života koja se postiže svesnim stvaranjem željenih situacija. Politike konkursa i kustoskih praksi traumatsko su mesto svih umetnika koji participiraju u sistemu umetnosti. Bazirajući svoj rad na selekciji i izlažući je u formi sajamsko-galerijskog štanda na izložbi bijenalnog tipa, trojica autora anuliraju sopstvenu traumatsku poziciju prebacujući je nazad ka onim delovima sistema koji generišu traumu - institucijama, kustoskim praksama, tržištu - stvarajući efekat ogledala, prostorno-vremensku kapsulu u kojoj se ogledaju afirmacije i apsurdi, vidljivosti i nelagode, prakse i neskladi u svetu savremene umetnosti.

U ovom radu, u kojem se predstavljaju dela 12 umetnika, preispituju se ključne postavke za razmatranje vodećih tokov na savremenoj umetničkoj sceni. Savremena umetnost je pod presijom globalizma postala deo ekonomsko-kulturološke paradigme vremena, blistava arena u kojoj se mikrokosmosi kulturne i ekonomske elite susreću, bez oklevanja prikazujući mehanizme sopstvene moći. To podrazumeva da je čitav aparat potreban da bi se dostigla vidljivost u moru ponuda i propratnih dešavanja i da se defakto vodi nepravedna borba između "jačih" i "slabijih", centra i periferije, za prezentnost u formalno zajedničkom prostoru. Nisu u pitanju umetničke vrednosti samih autora i izloženih dela, već način, kontekst i fokus koji se dodeljuju određenim punktovima.

Projekat Limited ceo institucionalni okvir i ritual okreće naopačke. Preuzimanje uloga selektora/kustosa od strane samih umetnika, koji pri tom nastupaju u formatu galeriste, može da se interpretira i kao preuzimanje ili zauzimanje teritorije, makar i na kratko vreme. U tom "interregnumu" i u ograničenom vremenu važe druga pravila koja su potpuno suprotstavljena važećem institucionalnom, galerijskom i tržišnom sistemu. U tom ’kidnapovanju’ teritorije sa ustanovljenim pravilima ovakva intervencija delovala bi kao "virus" predviđanja i plasiranja trendova, baš kao predviđanje trendova u ekonomiji ili predviđanje kriznih žarišta i oružanih konflikata koje je usko vezano i za svet umetnosti i njegovu ekonomiju i politiku. Jedna krajnje lična perspektiva trojice autora koji bi nezavisno jedan od drugog dali svoje viđenje kroz izbor drugih umetnika bio bi potpuno usklađen čin sa vodećim društvenim trendovima današnjice u kojem vox populi demaskira establišment i ’neposlušno’ glasa, mimo predviđanja iznesenih na osnovu anketa, analiza i istraživanja, te se tako i ovaj projekat u izvesnom smislu može podvesti pod sintagmu POBUNA AUTORA.

Najveća umetnost je umetnost koja govori o aktuelnom društvenom trenutku jezikom tog trenutka. Stoga ovaj projekat namerava da proizvede onu vrstu šoka koju osoba doživi kada se ugleda u ogledalu ili glumac kad se prvi put ugleda na filmskom platnu. U tom smislu, Memorijal bi trebalo da posluži svima kao neka vrsta medijatora - autorima kao pitanje šta je to njihova umetnička praksa, srpskoj umetničkoj sceni šta je to što ona predstavlja i zastupa i kako se to reflektuje na njenu vidljivost izvan lokalnih okvira, a međunarodnoj sceni kako marginalizovane kulture učestvuju u globalnom tržištu i koje uslove postavlja establišment kako bi neko sa autsajderske pozicije ušao u mejnstrim.

Uroš Đurić, Mihael Milunović, Vuk Vidor

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEČ. Turneja Benksijevih radova je započela 2016. godine u Istanbulu, u međuvremenu je...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 30. septembra do 24. oktobra 2020....
VRŠAC. Zvonimir Santrač je diplomirao na Likovnoj akademiji u Zagrebu. Specijalizirao je na...
NOVI SAD. Galerija Kulturnog centra Vojvodine "Miloš Crnjanski" predstavlja od...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Reportaže
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
IK Prometej preporučuje
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi ...
Georg Redžek

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageMajstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Knjige i časopisi
  • ImageAutor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti. Oktobar 2005.
    Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Njegova estetička platforma, sačinjena kao nova…
Intervjui
  • ImageVlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom