U putopisnim esejima "Predeo i karakter" Lorens Darel govori sa stanovišta intimnog poznavanja pejzaža o međuzavisnosti čoveka i prirodne sredine, i uticaju prirodnog okruženja na karakter ljudi, blisko tenovskom shvatanju značaja podneblja na kolektivne kulturne odrednice. Pri čemu je duh mesta (kako je naslovljen jedan od Darelovih eseja) određujući za nevidljive i prožimajuće veze pojedinca i prirode. U tom smislu on dalje navodi da govoreći o mestima govorimo o sebi.

Projekat "Rekonfiguracija pejzaža" je koncipiran sa namerom da se probudi zaboravljeno - svest o izgubljenom jedinstvu, o prirodi kao holističkom entitetu o kome je govorio Aleksandar fon Humbolt.

Fenomenološkim putovanjem kroz pejzaž, mapiranjem zona doživljaja, projektuje se lično viđenje u prostor galerije i putem beleženja procesa nastajanja i nestajanja (pokretnom slikom) pojave vezane za prirodu. Uvođenjem nekolikih uglova posmatranja, nastoji se stvoriti fluidna slika prostora, zamišljenog prirodnog ambijenta, proširivanjem i oslobađanjem granica posmatranja preko sugestije prirode i njenih promenljivih stanja. Unapred planirana kontekstualna konfiguracija radova omogućava korespondenciju sa arhitektonskim okvirom koji predstavlja galerija.

Pojedini radovi impliciraju kinetičnost bez upotrebe mehanizma i svetlost bez svetla. Korišćeni materijali i tenike su prenosioci ideje efemernosti i trajnosti, imanentnih prirodnim procesima koji uvek perzistiraju na tankoj granici razgraničenja. Integrisanjem plastičnih materijala u interakciji sa drugim sugeriše se kontaminacija i dehumanizacija prirodnih resursa.

Segmentirana pejzažna "realnost" filtirirana kroz ličnu percepciju gradi mozaičku strukturu vremena i fluidnost prostora instalacionim modulacijama, dajući tako pejzažu novi egzistencijalni oblik.

Gordana Kaljalović Odanović