Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Otvaranje u petak, 12. oktobra 2018. u 19 časova. Muzej savremene umetnosti, Beograd. Otvaranje u subotu, 13. oktobra 2018. u 13 časova. Kustosi izložbe: dr Zoran Erić, MSUB i Nebojša Milenković, MSUV.

U segmentu izložbe u Novom Sadu fokus je na radovima sa telom, te Šoškićevom ideološki osvešćenom delovanju u javnoj sferi. U beogradskom delu postavke akcenat će biti na konceptualnim celinama SATOR, Trap / Traphos, Paralele, kao i pojedinačnim radovima svedenih ali i kompleksnih geometrijskih formi.

Ilija Šoškić (Dečani, 1935) jedinstvena je stvaralačka figura i po brojnim identitetskim obeležjima njegove ličnosti: sportista, umetnik, performer, "šezdesetosmaš", radikalni levičar, teoretičar, i motociklista. Istovremeno pripadajući i delujući u različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj, crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj) Šoškić je uspeo da ostane ono što je bio i na početku svoje karijere – radikalni (neo)avangardista, gerilac ali i umetnik metafizičar koji, iako ne uspeva da promeni društvo, svojim radom i angažmanom pomera granice percepcije umetnosti ne samo kao prostora političke borbe, nego i filozofskog promišljanja smisla kao preduslova za društveni i umetnički opstanak.

Šoškić je pripadnik prve generacije jugoslovenskih umetnika koji su radili u duhu novih umetničkih praksi. Pre umetnosti bavio se sportom i bio je državni prvak i reprezentativac SFRJ u bacanju kladiva. Umetničku školu završio u Herceg Novom, studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademiji u Bolonji (Accademia di belle arti). Od 1969. do 1972. godine živeo je u Bolonji, a od 1972. u Rimu. Svetsku afirmaciju stekao saradnjom sa legendarnom rimskom galerijom L’Attico gde je izlagao zajedno sa Janisom Kunelisom, Luiđijem Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom i drugima.

O njemu su pisali poznati kritičari poput Emilija Vile, Akila Bonita Olive, Marija Diakona. Izlagao na najznačajnijim međunarodnim ali i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti, itd.). Kao predavač gostovao je na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Diseldorf, Rim, itd.). Umetnička praksa Ilije Šoškića proteže se kroz više od pet decenija, a njegov rad obuhvata elemente performansa, živih slika (tableau vivant), umetnosti ponašanja, gerilske umetnosti, kulturnog i političkog mita, matematike i metafizike prirode.