Kao respektabilno stvaralačko biće Kostov je, rekao bih, neka vrsta harmonične sinteze Ničeovog dionizijskog i apolonskog poriva: afiniteta za onu kurzivnu, talasastu, Hogartovu liniju lepote (liniju ženskih leđa!) i za racionalni, dozirani geometrizam elemenata i forme. To se vidi i oseća u faznim ciklusima opsedajućeg motiva. A tim ciklusima iz potaje dominira jedan delikatan, alegorično-sofisticirani, ezopovski jezik basne sa životinjama i pticama kao protagonistima diskretnih autorovih ideja i poruka zabludelom društvu i čovečanstvu ( bez eksplicitnih političko-propagandnih i militantnih pamfleta).

Intencionalni, strukturni i semantički poredak njegov dela i aluzivna retorika njegovih ikoničkih znakova apsolutno svedoče da je Ilijin afinitet tako reći genski predisponiran za ono tipično slikarsko, pa kad se radi o grafici, otud i njegov izbor akvatinte sa ecovanjem površine i, zatim, osetljivim nijansiranjem u doradi šaberom (strugačem) pri čemu, katkad, eto i nostalgije za trećom dimenzijom, za punom plastikom, poput onog briljantnog prikaza nogu balerina sa nijansiranim sfumatima plastike (inače tipičnim za mecotintu). Dekorativnu notu velikih površina Ilija efikasno neutrališe kontrastima valera i ekspresivnim (uglastim) formulacijama detalja, pa otisak često ima fizionomiju i štimung kompaktne a razuđene amizantne arabeskne kompozicije kao ,,estetskog predmeta” par excellence! Sve je to u znaku optimalnog balansa aluzivno-figurativnog i apstraktnog elementa u službi kultivisane, negovane likovnosti.

Kosta Vasiljković, istoričar umetnosti i art kritičar
(iz predgovora kataloga)