NOVI SAD. Galerija Matice srpske u okviru svoje kolekcije, koja broji preko 9.000 umetničkih predmeta, poseduje i manji broj slika velikih formata. Nastale u širokom vremenskom rasponu od XIX do XXI veka, one ukazuju na različite istorijske i društveno-političke prilike u kojima se tokom tog dugog perioda nalazilo srpsko društvo, ali i na opredeljenja umetnika da određene teme prezentuju u velikim dimenzijama.
Takođe, ovakva platna ukazuju i na mesto i ulogu Galerije Matice srpske kako u formiranju, tako i u očuvanju nacionalnog identiteta, jer su slike monumentalnih dimenzija uglavnom imale angažovanu funkciju. Veliki formati slikani su za javnost te ih odlikuje monumentalnost koje su u službi buđenja patriotskih emocija građana. S obzirom da su slikane s idejom iskazivanja nacionalnih ideja, često su veličinom platna u sadejstvu s raskošnim ramovima determinisale posmatrača. Doprinosile su da se oseća delom naciona, ali i da bude podređen veličajnosti slike koja je u njemu trebalo da probudi divljenje prema temi, virtuoznosti izvedbe ali i umetniku kao heroju nacije.
Dvadeset odabranih dela na izložbi "Slike velikih formata – svedočanstva epoha" nastala su u razmaku od jednog veka: između 1861, kada je naručen reprezentativni portret Sava Tekelija, rad Mora Tana i 1959. godine iz koje je slika Srpske seljanke Zore Petrović. Podeljene prema temama u nekoliko celina: Velikani epoha, Religiozne kompozicije, Istorijske kompozicije, Portreti i Modernizmi, odabrane slike su po formatu najmonumentalnija ostvarenja Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Aleksića, Petra Lubarde, Save Šumanovića, Petra Dobrovića i drugih "velikih" umetnika aktivnih na srpskom kulturnom prostoru.
Kroz ovako koncipiran izbor slika, predstavlen je razvoj i dometi srpske likovne umetnosti novijeg doba i pokazano je da slike velikih formata na poseban način predstavljaju slikare, najpopularnije religiozne predstave i istorijske događaje, najznamenitije ličnosti i najuspelija likovna ostvarenja, te da su važan reprezent jednog vremena i jedinstvena svedočanstva epoha.
Autor izložbe i istoimenog kataloga je dr Tijana Palkovljević Bugarski, muzejski savetnik.
Realizaciju izložbe i kataloga omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
Novi Sad drugi put učestvuje u ovoj velikoj muzejskoj zabavi sa više od trideset lokacija. Muzej Vojvodine će samo za Noć muzeja rekonstruisati praistorijske kuće i originalne trpeze iz tog doba. Posetioci će moći da okuse…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
21000 Novi Sad, Srbija Bulevar Oslobođenja 145/123 Mobilni telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
NOVI SAD. Galerija Matice srpske u okviru svoje kolekcije, koja broji preko 9.000 umetničkih predmeta, poseduje i manji broj slika velikih formata. Nastale u širokom vremenskom rasponu od XIX do XXI veka, one ukazuju na različite istorijske i društveno-političke prilike u kojima se tokom tog dugog perioda nalazilo srpsko društvo, ali i na opredeljenja umetnika da određene teme prezentuju u velikim dimenzijama.
Novi Sad drugi put učestvuje u ovoj velikoj muzejskoj zabavi sa više od trideset lokacija. Muzej Vojvodine će samo za Noć muzeja rekonstruisati praistorijske kuće i originalne trpeze iz tog doba. Posetioci će moći da okuse…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
