NOVI SAD. Galerija Matice srpske u okviru svoje kolekcije, koja broji preko 9.000 umetničkih predmeta, poseduje i manji broj slika velikih formata. Nastale u širokom vremenskom rasponu od XIX do XXI veka, one ukazuju na različite istorijske i društveno-političke prilike u kojima se tokom tog dugog perioda nalazilo srpsko društvo, ali i na opredeljenja umetnika da određene teme prezentuju u velikim dimenzijama.
Takođe, ovakva platna ukazuju i na mesto i ulogu Galerije Matice srpske kako u formiranju, tako i u očuvanju nacionalnog identiteta, jer su slike monumentalnih dimenzija uglavnom imale angažovanu funkciju. Veliki formati slikani su za javnost te ih odlikuje monumentalnost koje su u službi buđenja patriotskih emocija građana. S obzirom da su slikane s idejom iskazivanja nacionalnih ideja, često su veličinom platna u sadejstvu s raskošnim ramovima determinisale posmatrača. Doprinosile su da se oseća delom naciona, ali i da bude podređen veličajnosti slike koja je u njemu trebalo da probudi divljenje prema temi, virtuoznosti izvedbe ali i umetniku kao heroju nacije.
Dvadeset odabranih dela na izložbi "Slike velikih formata – svedočanstva epoha" nastala su u razmaku od jednog veka: između 1861, kada je naručen reprezentativni portret Sava Tekelija, rad Mora Tana i 1959. godine iz koje je slika Srpske seljanke Zore Petrović. Podeljene prema temama u nekoliko celina: Velikani epoha, Religiozne kompozicije, Istorijske kompozicije, Portreti i Modernizmi, odabrane slike su po formatu najmonumentalnija ostvarenja Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Aleksića, Petra Lubarde, Save Šumanovića, Petra Dobrovića i drugih "velikih" umetnika aktivnih na srpskom kulturnom prostoru.
Kroz ovako koncipiran izbor slika, predstavlen je razvoj i dometi srpske likovne umetnosti novijeg doba i pokazano je da slike velikih formata na poseban način predstavljaju slikare, najpopularnije religiozne predstave i istorijske događaje, najznamenitije ličnosti i najuspelija likovna ostvarenja, te da su važan reprezent jednog vremena i jedinstvena svedočanstva epoha.
Autor izložbe i istoimenog kataloga je dr Tijana Palkovljević Bugarski, muzejski savetnik.
Realizaciju izložbe i kataloga omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
Muzeji i galerije, Novi Sad. 17. maj 2008. 18 - 02 h Druga Noć muzeja u Novom Sadu zabeležila je 100.000 poseta muzejima i galerijama! Novi Sad je drugi put učestvovao u ovoj velikoj muzejskoj zabavi…
NOVI SAD. Na stranicama dvadest i šestog broja časopisa "Nova misao", časopisa za savremenu kulturu Vojvodine, predstavljen je životni put kompozitora Miroslava Štatkića, koji ističe da sada konačno upoznajemo jedni druge na pravi način. Prepoznajemo vrednosti…
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
NOVI SAD. Galerija Matice srpske u okviru svoje kolekcije, koja broji preko 9.000 umetničkih predmeta, poseduje i manji broj slika velikih formata. Nastale u širokom vremenskom rasponu od XIX do XXI veka, one ukazuju na različite istorijske i društveno-političke prilike u kojima se tokom tog dugog perioda nalazilo srpsko društvo, ali i na opredeljenja umetnika da određene teme prezentuju u velikim dimenzijama.
Muzeji i galerije, Novi Sad. 17. maj 2008. 18 - 02 h
NOVI SAD. Na stranicama dvadest i šestog broja časopisa "Nova misao", časopisa za savremenu kulturu Vojvodine, predstavljen je životni put kompozitora Miroslava Štatkića, koji ističe da sada konačno upoznajemo jedni druge na pravi način. Prepoznajemo vrednosti…
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
