Pojam transfiguracije derivira simbole i mitološku osnovu u apstraktnu građu vizuelnog vokabulara. Polazna osnova istraživanja u slikama-objektima, slikama i crtežima je ideja o preobražaju, kontinuiranom prerastanju i transformaciji likovnih artefakata, pri čemu se njihovo značenje može percipirati nezavisno od hronološkog konteksta.

Objekti - subjekti na panoima bi se mogli tumačiti kroz vizuru prepoznavanja obrisa ili delova lјudskog tela, pri čemu je tekstura kože zamenjena teksturama tekstila ili slobodnih formi, ali se značenje i smisao celine ne bi mogli iščitavati kroz faktografsko citiranje i navođenje konkretnih segmenata odeće. Percepcija subjekta je usmerena na formu koja je stvorena nošenjem tkanine na lјudskom telu i na shvatanju tog istog oblika kao energetskog zapisa - otiska osobe koju ne možemo videti, ali čije prisustvo osećamo u maglovitim obrisima torzoa. Figuracija je lišena mimetičkog u vizuelnoj prezentaciji i oslonjena je na prožimanje intuitivnog i vizuelnog doživlјaja uzoraka iz muzejskih zbirki - pancirnih košulјa, oklopa i etnografskih kolekcija odeće kao materijalne zaostavštine lјudskog postojanja, trajanja i nestajanja. Namernom depersonalizacijom predstavlјenog tela, izostavlјanjem ličnih delova - portreta i šaka, izbegava se mogućnost poistovećivanja, poklapanja ili traženja sličnosti u konkretnom uzorku lјudske populacije.

Slike-objekti, slike i crteži Transfiguracija II su zapisi o prisustvu, bivstvovanju i postojanju nezapaženih, anonimnih lјudi, čije je delovanje ili nedelovanje ostavilo trag koji će u budućnosti, kao i neidentifikovani otisci prstiju, izbledeti i konačno nestati.