|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Časopis "Gradina" (Niš), broj 18/2007 |
|
|
| Saturday, 12 May 2007 | |
 Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo se da će nešto od 280 strana tekstova Gradine uznemirit i uzbuditi želju čitalaca. Na koricama časopisa, kolorima na početku svakog bloka, kao i između nekih tekstova nalaze se slike i crteži Stojana Đurića.
     Akt pisanja  Pisac je čovek čija senka je ogledalo. To ogledalo nije prosta izbrušena posrebrena ravna površina. Razigrano kao prava senka, prati neravninu duše pisca. U njemu se vidi onoliko oštro kolika je snaga pisca, snaga da bude iskren pred drugima, a najvažnije, pred samim sobom. Ova nagost pred svetom i Bogom je najveći dar i najveća kazna. Vremena kada je katarza imala smisla ostala su iza nas. Danas je važna samo zabava. Ne ispovedamo se svome svešteniku, svome prijatelju, svojoj ljubavi, svome komšiji ili bližnjem svome. Drugi se ispovedaju u naše ime, Veliki Brate. Gradina broj 18, druga sveska u 2007. iznosi pred čitaoce ogoljene tekstove pedest troje pisaca, pesnika i kritičara, zatim prevode sa francuskog, arapskog, grčkog, danskog i bugarskog. Na koricama časopisa, kolorima na početku svakog bloka, kao i između nekih tekstova nalaze se slike i crteži Stojana Đurića. Ono što bismo izdvojili iz sadržaja povezano je sa raznim evropskim gradovima: Patrom, Kopenhagenom i Naisusom. Momčilo Radić nam je prepevao sa grčkog pesme osamnaestoro pesnika grčkog grada Patre, koji je bio kulturna prestonica Evrope 2006. Kopenhagen je vi|en očima poznatog danskog pisca i kolumniste Dana Turela a u prevodu, u poslednje vreme najagilnijeg prevodioca sa skandinavskih jezika, Predraga Crnkovića. Sliku Niša rimskog doba, Naisusa bez ruševina, pred nas je postavio istoričar umetnosti Vojislav Dević. Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo se da će nešto od 280 strana tekstova Gradine uznemirit i uzbuditi želju čitalaca. U prethodnom broju Gradine tehničkom omaškom u tekstu Srbe Ignjatovića Sklad duše i prirode ispuštena je rečenica u drugom pasusu: "... Posle smrti pojavilo se još pet njegovih knjiga, uključujući i ovu, najnoviju, kojom nameravam da se pozabavim (Prebelo jedro, 2006)." Izvinjavamo se autoru i čitaocima.  Zoran Pešić Sigma, glavni urednik Sadržaj Reč urednika Zoran Pešić Sigma Akt pisanjaProzni akt Akutagava Rjunosuke Paukova nit, Nagib Mahfuz Priče iz našeg kvarta, Ranko Pavlović Nož u srcu Katarine Karlaš, Stojanka Radenković Petković Franšiza, Milan R. Simić O košmarima, Ljubodrag Stojadinović Svitac me|u šljivama, Dejan Vukićević Iz hronike našeg kraja, Laura Barna Prosejani fantom, Aleksandra Đuričić Gosti iz daleka, Mile Penkov Topla letnja kiša, Dragan Mandić Priče Akt poezije Poezija Patre Kosta Kapela i Olga Nikolopulu Pesnici Patre na jezicima Evrope, Hristo Laskari Preobraženja, Sokrat Skartci Želja, Dimitri Daskalopulo Tamna mesečina, Jorgo Karahalio Šta su rekle žene, Antoni Elefterioti Album, Hristo Gudi Optička dubina, Aleksandar Fosteni Sve odlazi, Dimitri Kacajani Tamujem, Ksenofon Verikio Autoportret, Marko Sklivanjoti Prisutnost, Panajoti Kerasidi Muzika koja dopire do nas, Jani Zarkadi Grad, Spiro Vreto Ponovo broje a ničega nema, Antoni Skjata Strah putnika, Kseni Skarci Četrnaest pesama, Telemah Cardaka Prazna soba, Hristo Cijami Fotografije, Jani Hrisantopulo Marina Poezija na sceni Svetislav N. Brković Znamenje, Dinko Delić Most iznad mutne vode, Robert G. Tili Bluz za bogomrsca, Ivan Lalović Pozorište, Olga Lalić-Krovicka Oblak u kojem stanuju an|eli, Saša Ožegović O globalizmu i postmodernizmu Linkovi Dan Turel Naš muzej voštanih figura, Vojislav Dević Naisus bez ruševina, Kamenko M. Marković Tužni div iz provanse, Dragoljub B. Đorđević Izazovi sociologije religije, Dragan Stanojević Meridijan-Marko u Meridijan-Srbiji Akt kritike Zdravka Mihajlova Patra - kulturna prestonica Evrope 2006, Nikola Todorović Mala vrtna kosmogonija, Dušan Stošić Veliko i malo zlo, Nermina Kurspahić Smeh koji ubija, Marija Nikolić Dosije pelikan ili - Čarli bi to, možda, bolje?, Dragan Radović Mančester u postmodernom ruhu, Milutin Pašić Poezija i zavičaj, Nebojša Ozimić Knjiga koja se dugo čekala, Ana Milošević Privatni hot-line Stojana Đurića, Dejan Petrović FEST 2007, Mladen Kalpić Sedamdeset godina "Princa Valijanta" Beleške o autorima... |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Iz kalendara art događaja |
|---|
| Nema događaja za prikaz |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Bora Vitorac | ||
|---|---|---|
|
||
|
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA) iz Njujorka. "Muzej MOMA je otkupio 10 naših radova, fotografije performansa, za njihovu kolekciju. Taj događaj od 16.…
Tu ulicu u njemu, njegovom spisateljskom rukom, prokrčila je ona, Letonka, Asja. Ova se ulica zove Ulica Asje Lacis po onoj koja ju je kao inženjer prokrčila u autoru. Letovao je na Kapriju, beše to jun…
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
|
