Jovan Blat se, najčešće, inspiriše životinjskim svetom. Poput drugih vrsnih animalista i on je podstaknut logikom prirodnih, organskih oblika, formom u stalnom menjanju, shvatanjem oblika kao autentično dijalektičke činjenice – sve je podležno promeni, kretanju, nastajanju i nestajanju... U tom procesu Jovan Blat uočava karakteristične položaje, registruje ih, oblikuje, reducira i svodi na pojednostavljene formalne zaključke i definicije. Te forme su čvrste i koherentne, nabijene su sugestivnim plastičkim dejstvom i značenjem, one sugerišu kontemplativni stav prema vaskolikoj prirodi, prema svetu i vremenu u kome živimo. Sugestivnost Blatovih skulptura je delotvorna zahvaljujući preciznosti njegove plastičke misli, te sposobnosti da se zamišljena forma dosledno realizuje. Povodom ovih skulptura moguće je prisetiti se metodološkog principa francuskog teoretičara Etjena Surioa koji uočava tri osnovna sloja autentičnog umetničkog dela. Prvi je sadržinski sloj. U ovoj skulpturi sadržaj je neprikriven - Blat se bavi animalnim svetom da bi iskazao vlastite metaforičke poruke. Drugi je sloj plastičkih elemenata: vajar insistira na autentičnosti izvajanog oblika, na usklađenosti forme i materijala, na kompoziciji, na čistoti vajarskog postupka i na formiranju kompleksne lastičke strukture. Iz svega toga izbija nekakva tiha poetičnost zasnovana na snažnoj emocionalnosti, na osećajnosti kojom umetnik obdaruje svog posmatrača.