 Galerija TERRA, Kikinda. Maj - jun 2007.
Skulpture vajara Jovana Blata unutar vlastite plastičke konstitucije poseduju mnoštvo plastičkih, sadržinskih i poetskih dragocenosti. Na odista autentičan način formalno dejstvo ovih skulptura je oplemenjeno dodirom, otiskom umetnikove ruke, osobenim umetničkim senzibilitetom.
A priroda skulpture je bazirana na vlastitim zakonitostima. Ona je zasnovana na trijadnom uzročno-posledičnom odnosu materijal-masa-prostor. Blat, baš kao i čitava plejada vrsnih kikindskih vajara, poznaje, oseća, voli i poštuje banatsku zemlju i glinu. U njegovim rukama glina je podatna te zbog toga vajar suvereno vlada procesom direktnog vajanja. Jovan Blat teži i uspeva da ostvari punu, bremenitu, voluminoznu formu. Plastičku punoću on ostvaruje „zategnutim“ epidermom izvajanog oblika u čijem jezgru postoje tektonski impulsi i snažna ekspresivna tenzija... Zbog toga se koherentna forma ovih skulptura doima poput „uosećajenih“ masa čija je opna načinjena od površinske skrame; od tek ustanovljene zategnute površine, ili još tačnije: od dobro iznivelisanih, ritmovaniih i simultanih površina koje „razigravaju“ stamene, zatvorene oblike. Jovan Blat se, najčešće, inspiriše životinjskim svetom. Poput drugih vrsnih animalista i on je podstaknut logikom prirodnih, organskih oblika, formom u stalnom menjanju, shvatanjem oblika kao autentično dijalektičke činjenice – sve je podležno promeni, kretanju, nastajanju i nestajanju... U tom procesu Jovan Blat uočava karakteristične položaje, registruje ih, oblikuje, reducira i svodi na pojednostavljene formalne zaključke i definicije. Te forme su čvrste i koherentne, nabijene su sugestivnim plastičkim dejstvom i značenjem, one sugerišu kontemplativni stav prema vaskolikoj prirodi, prema svetu i vremenu u kome živimo. Sugestivnost Blatovih skulptura je delotvorna zahvaljujući preciznosti njegove plastičke misli, te sposobnosti da se zamišljena forma dosledno realizuje. Povodom ovih skulptura moguće je prisetiti se metodološkog principa francuskog teoretičara Etjena Surioa koji uočava tri osnovna sloja autentičnog umetničkog dela. Prvi je sadržinski sloj. U ovoj skulpturi sadržaj je neprikriven - Blat se bavi animalnim svetom da bi iskazao vlastite metaforičke poruke. Drugi je sloj plastičkih elemenata: vajar insistira na autentičnosti izvajanog oblika, na usklađenosti forme i materijala, na kompoziciji, na čistoti vajarskog postupka i na formiranju kompleksne lastičke strukture. Iz svega toga izbija nekakva tiha poetičnost zasnovana na snažnoj emocionalnosti, na osećajnosti kojom umetnik obdaruje svog posmatrača. Skulpture vajara Jovana Blata unutar vlastite plastičke konstitucije poseduju mnoštvo plastičkih, sadržinskih i poetskih dragocenosti. Na odista autentičan način formalno dejstvo ovih skulptura je oplemenjeno dodirom, otiskom umetnikove ruke, osobenim umetničkim senzibilitetom. A upravo taj senzibilitet, ta umetnikova osećajnost, jeste primarna činjenica ukupnog vajarskog iskaza Jovana Blata; umetnika nevelikog stvaralačkog i izlagačkog iskustva ali jasnog i vrednog vajarskog koncepta. Blat se, ovom svojom kikindskom izložbom, predstavlja kao stvaralac osobene kontemplativne osećajnosti, one osećajnosti koja bi se mogla prihvatiti kao adekvatni model za shvatanje i tumačenje sveta i vremena u kome živimo... |
Poezija je alhemija koja poraz pretvara u pobedu duha. Vreme je Weltschmerz-a. Milioni ljudi su u stalnom osećanju bespomoćnosti. Ali ovaj svet nema nade za novu romantiku. Životi su nam ispražnjeni od osećanja smisla. Liče na…
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,…
