 NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 21. decembra 2018. do 3. februara 2019. izložbu "Moja umetnost je moja stvarnost". Izložba se realizuje u okviru međunarodnog projekta "Risk Change" (Rizikuj ppromene), podržanog od strane programa Evropske Unije "Kreativna Evropa". Kustoskinja: Sanja Kojić Mladenov.
Irena Sladoje
Učesnici: Gili Avissar, Andreja Kulunčić sa kolektivnom ISTE, Robert Jankuloski, Romeo Kodra, Stevan Kojić, Siniša Labrović, Valerie Leray, Monika Moteska, Branislav Nikolić, Vessna Perunovich, André Jenö Raatzsch, Emília Rigová, Selma Selman, Irena Sladoje, Andrej Strehovec, Nina Todorović, Selman Trtovac.
Izložba "Moja umetnost je moja stvarnost - My Art is My Reality" bavi se ispitivanjem promenljivih pozicija moći, različitih geopolitičkih interesa, menjanja strana i uloga, kroz analiziranje pitanja dokumentovanja istorije, postojanja prikrivenih i zaboravljenih arhiva, te građenja identiteta na osnovu vladajućih stavova i odnosa.
Dugoočekivano pomirenje po završetku Prvog svetskog rata otvorilo je nova pitanja i probleme, a nova teritorijalna i ekonomska podela nove izazove i patnje koji su doprineli izbijanju Drugog svetskog rata. Teret prošlosti je uticao na izgradnju budućnosti, te doveo do novih sukoba i podela tokom 90-ih godina XX veka, na području Balkana.
Međunarodna izložba koncipirana je kroz učešće umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Nemačke, Francuske, Hrvatske, Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Mađarske, Albanije, Izraela i Kanade, koji se bave (re)interpretacijom memorije nasilja i njenih diskurzivnih taloga, (de)konstrukcijom pamćenja i projekcijom novih (mikro)istorija kroz pomirenje i zajedništvo, kao i pozicioniranjem ličnih fluidnih identiteta unutar globalnih procesa
Umetnici / Umetniice koriste studije slučaja iz prošlosti, arhivsku građu ili lična iskustva kao resurs za njihovu rekontekstualizaciju i novo predstavljanje. Cilj izložbe je ukazivanje na značaj sećanja na nasilna i traumatična iskustva, ali i važnosti pomirenja i očuvanja zajedništva kroz savremenu umetničku praksu, te ispitivanje pozicije kolektivnog i personalnog identiteta kao promenljive kategorije direktno povezane sa društvenim procesima. |
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično…
Kada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati.…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
