CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Terra 25
Digital Art 09
Digital Art 03
Digital Art 07
Terra 18
Digatal Art 01

Sponzor rubrike
Gordana Kazimirović Jankov - Slike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2006.
Sliku koju predstavlja, Jankov ne gradi iznova već samo uobličava tajnovitost trena imaginacije, pre kao Nešto doživljeno (koje se ne dokazuje) nego kao prepoznato (po konvencijama slikanja/slikarstva). Nudi je posebno "pripremljenom posmatraču" i to onoliko koliko je potrebno da privuče njegovu pažnju i da ga emotivno uznemiri.



Gordana Kazimirović Jankov gradi sopstvenu sliku kao naročiti svet iluzija u varljivoj predstavi koja već poseduje sopstveno značenje. Afirmacijom izdvojene predstave u poretku nizanja imaginarnih scena (bez sceničnosti) događanja "ograničene opštosti", neposredno se i trajno upušta u neizvesni i neokončani ishod preispitivanja sopstvenih emocija u iliziji predstavljenog. Jedna iluzija gradi drugu, opsene jednog stanja, prelamaju se u ilizije Nečeg nepredvidljivo drugačijeg. U svetu koji izmiče događajima stvarnog, u intrigama naslućeno mogućeg, vidi sebe u imaginarnom ogledalu Slike scene. Iako postoji kao "činjenica iluzije", njena struktura se ("unutrašnjim samooblikovanjem") iznova proverava novom iluzijom posebnosti.

Sliku koju predstavlja, Jankov ne gradi iznova već samo uobličava tajnovitost trena imaginacije, pre kao Nešto doživljeno (koje se ne dokazuje) nego kao prepoznato (po konvencijama slikanja/slikarstva). Nudi je posebno "pripremljenom posmatraču" i to onoliko koliko je potrebno da privuče njegovu pažnju i da ga emotivno uznemiri. Ona uvek ostaje njen "privatni posed" smisla i samo njoj dostupnih značenja koja ne moraju biti identična sa karakterom "prepoznavanja" (kao naročitog identifikovanja) značenjske posebnosti perceptivnih polja u iznuđenom pogledu drugih. Nastaje poseban svet igre-skrivalice u kojoj svi učestvuju ali ne podjednako: slika nudi provokaciju, slikar intrigu, "posmatrač" uslovno prepoznaje moguću zbilju scene događanja. Bilo bi idealno da im se putevi "podudare", još idealnije da se utope u jedno polje opšteg smisla koje može da preraste u zajednički doživljaj Nečeg u Nečemu koje se samo naslućuje kao realno ali uvek ostaje u varljivim poljima "emotivno prepoznatog".

Nagovešteni prizor Nečeg, slikar namerno postavlja u prostor koji nije određen, u vreme koje je nezavisno od temporalnih tačaka početka i kraja. Izvan je konvencije prolaznosti, lišeno tradicije opštosti prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena (kao definisanih stanja). Nalazi se u transcendencijama "svevremena", u prostoru izvan dimenzija, u "sveprostoru". Realne tačke prepoznavanja ponuđene "scene prizora" ili prizora u imaginarnoj sceni nemogućeg, ne postoje, skrivene su u pojmovnoj strukturi osećanja doživljaja. Predstavljaju, samo njoj poznate, "scene iluzija" igre nekog pozorišnog komada, neke opere, nekog baleta, koncertnog podijuma ili, najverovatnije, svih njih zajedno. Dimenzije scene-pozornice razaznaju se tek onog trenutka kada iza plave koprene ili u sivoj, mrežastoj strukturi, uočimo siluete aktera, igrača, muzičara. Otvara se željena scena fantastičnih pogleda, započinje "priča događaja", nastaju spekulacije o karakteru prepoznatog, o utiscima, značenjima i smislu, o plastičkoj ubedljivosti, o poetici iskaza, o vrednostima.

Sopstveni stav o SLICI, slikar neposredno dokazuje serijama radova pod neutralnim nazivom "Scena - Mezzo (2005/006. godine), koji mogu ( u formalnom pogledu) da predstavljaju plastičku interpretaciju viđenog, konkretnog scenskog događaja. U konačnosti (kao kraju koji se neprekidno odlaže) vizuelnog uobličavanja predstave, neposredni povod likovnoj radnji se relativizuje izborom sadržaja jednog televizijskog kanala (Mezzo). Umetnik spontano (pro)nalazi plastički odgovor (ujedno i povod) na sopstvenu, višegodišnju pasiju scenom koju čine imaginarni akteri u scenskom prostoru "uklopljeni" u događaj kojim je oblikovan/određen prostor. Sam izbor ne znači tradicionalno prepoznavanje povoda slici (motiva) već spontani odziv na tražene scenske provokacije. Plastička interpretacija prepoznatog prizora podrazumeva radikalnu i usredsređenu interpretaciju indentifikovanog "događaja scene". Ogleda se u aktivnuoj intervenciji bojom (i materijom), svetlosnim efektima i crtačkim aluzijama na predmetnost i figurativnost učesnika i, nimalo paradoksalno, samog prostora (zadržavajući njegov apstraktni, tačnije ontološkog karakter). Dominira kontekst pretpostavljenog koji se ne suprostavlja već kolaborira sa akterima u nedokučiviom razvoju prizora na imaginarnoj sceni.

Sliku Gordane Kazimirović Jankov čini beskrajni niz segmenata Istog u prividnoj različitosti koji predstavlja sistem plastičke celovitosti Jednog u zanečenjskoj ravni koja upućuje na magični skup mogućih označavanja Nečeg. Preferira sceničnost izvan konkretne scene (opredeljuje se za prostor "univerzalne pozornice"), više je interesuje "događaj atmosfere" nego scena događanja. Ne želi da pripoveda, da objašnjava, ne ukazuje na zavodljivost stvarnog ili mogućeg, izbegava iskaz o konkretno Nečem. Njena slika-scena je magma sećanja, aluzija na smisao uslovno identifikovane predstave u kojoj podjednako i figure i predmeti prerastaju u delikatno nagoveštene znakove. "Prepoznaju" se (konvencijom "poređenja" sa poznatim) kao elementi scenografije "scenskog prikazanja", kao igrači, glumci, muzičari. Taj svet diskretnih prizora bez sceničnosti i naracije, ostvaren je plastički ubedljivo, bez ekskurza u likovne ili značenjske preteranosti i programske kontroverze. Opredeljuje se za humanistički princip i estetičnost slike nagoveštaja, za posebnost organizacije plastičke celine koja je više skrivanje nego otkrivanje smisla primarnih semantičkih polja. Osnovni tok intrige gradi na emotivnom odgonetanju zbilje u varkama prepoznatog, u svetu tišine s druge strane ogledala, u senkama imaginarnih aktera i naslućenih predmeta koji nenadno prelaze u novu scenu, u zamišljeni prizor same slike.

Miloš Arsić


Gordana Kazimirović Jankov (Bačka Topola, 1963). Diplomirala je 1988. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek za slikarstvo u klasa profesora Vladimira Tomića. Član je SULUV-a od 1991. i ULUS-a od 1998. Živi i stvara u Novom Sadu. Bavi se umetničkom praksom i pedagoškim radom. Više puta je kolektivno izlagala i 14 puta samostalno u Rumi, Bečeju, Subotici, Herceg Novom, Šapcu, Beogradu i Novom Sadu.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 30. avgusta do 15. ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Zmaj Jovina i Dunavska ulica, Galerija "Zlatno oko", Novi Sad. 18. jul - 1....
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 29. mart - 10. april 2010.
Snežana Petrović (1977, Novi...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 29. avgust 2008.
Izložbu čini nekoliko instalacija...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Okotobar 2007
Osnovni element su tekstovi iz...
Zmaj Jovina ulica, Novi Sad. Avgust - oktobar 2006.
Ideja o Internacionalnom festivalu...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Oktobar 2007.
Bračnom paru poznatih...
Mali likovni salon, Novi Sad. 1999.
U vizuri grafičkih senzacija fokusirane su sekvence...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageNova knjiga eseja međunarodno poznatog umetnika Milija Belića "Izazov modernosti" objavljena je u izdanju Arhipelaga i galerije New Moment. Belićeva knjiga govori o nekim od najzanimljivijih izazova modernog doba i moderne umetnosti. Modernost je stalni izazov…
Intervjui
  • ImageJedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava šest decenija postojanja, je i grafički dizajner Branislav Dobanovački, umetnik koji je, sa još nekoliko kolega, među onima koji su na Tvrđavu doneli "nove medije". U…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom