Sibil Bergeman, Iz: Spomenik, 1975–1986. Foto: Bernd Borchardt © Nachlass Sibylle Bergemann / Ostkreuz

Na izložbi se mogu pratiti različiti fenomeni koji su nastajali u nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas. Između ostalog, može se sagledati kako video radovi i video skulptura postaju sve značajniji i u tehničkom, i u smislu istorije recepcije, dok se fotografija od pedesetih godina razvila u autonomni pravac u umetnosti, ali ipak ostala povezana sa drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu između sveta umetnosti i društvenih i političkih tema. Od sedamdesetih godina 20. veka, paralelno sa društvenim razvojem, uloga umetnika dobija na značaju. Tako radovi Ulrike Rozenbah, Rebeke Horn, Katarine Frič, Rozemari Trokel i drugih, dokumentuju feminističke teme u umetnosti, kao i sve veće prihvatanje i značaj žena umetnica u umetničkom svetu. Važan aspekt izložbe predstavlja lična veza kustosa i umetnika koji su često pripadali istoj generaciji, što je rezultiralo impresivnim fokusom na radove umetnika koji su pripadali pokretu Fluksus.

Dok je istorija umetnosti Istočne Nemačke ranije bila sagledavana kao poseban slučaj u zatvorenim okvirima, na ovoj izložbi se otvaraju nove mogućnosti da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u dve Nemačke, čime se ukazuje na to da istorija umetnosti ne sledi samo zahteve političke istorije. Upoređivanjem sličnosti i razlika radova i umetnika, prate se paralele između Gerharda Altenburga, Bernara Šulca i crteža Jozefa Bojsa, između Hermana Gleknera i Hansa Ulmana, Arnoa Fišera i Šaržeshajmera,  Sibile Bergeman i Barbare Klem, između Manfreda Bucmana i Klausa Šteka, ili u najmlađoj generaciji između Julijana Redera i Volfganga Tilmansa. Poseban kvalitet izložbe predstavljaju radovi na papiru, od Hane Heh do Norberta Krikea i Zigmara Polkea do Jorinde Fojt.

Izložba uključuje različite medije: slikarstvo, crtež, grafiku, fotografiju i skulpturu, koji se posmatraju zajedno kao integralna celina. Izložba je najvećim delom uređena hronološki, a u okviru te hronologije dela su data poređenjem različitih izraza, susretima istoka i zapada, i dovođenjem u specifične kontraste. Za određene teme, centar interesovanja je koncentrisan i prenaglašen, na primer posleratna umetnost između realizma i apstrakcije, pop art, Fluksus, socijalna fotografija, Beherovi i njihova škola, i drugo.

Na izložbi je predstavljeno oko tristotine radova, od oko stotinu umetnika, među kojima su: Diter Apelt, Vili Baumajster, Bernd i Hila Beher, Sibil Bergeman, Jozef Bojs, Arno Fišer, Katarina Frič, Elze (Tvin) Gabrijel, Iza Gencken, Herman Glekner, Andreas Gurski, Matijas Hoh, Hana Heh, Kandida Hefer, Rebeka Horn, Barbara Klem, Norbert Krike, Rajnhard Muha, Nam Džun Pajk, Helga Pariz, Oto Pine, Zigmar Polke, Gerhard Rihter, Klaus Rinke, Julijan Reder, Diter Rot, Tomas Ruf, Rajner Rutenbek, Karin Zander, Mihael Šmit, Bernar Šulce, Emil Šumaher, Tomas Šite, Oto Štajnert, Tomas Štrut, Katarina Ziverding, Volfgang Tilmans, Ginter Iker, Volf Fostel, Korine Vazmut, Vols, Ulrih Vist i drugi.

Umetnička zbirka Instituta uključuje i delove kolekcije Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe (East German Centre for Art Exhibitions), dve institucije koje su se spojile 1991. godine.

Institut za međunarodne odnose u kulturi (Institut für Auslandsbeziehungen – ifa) je važan nosilac nemačke kulturne i obrazovne politike u inostranstvu i vodeća organizacija u međunarodnom dijalogu i razmeni u polju umetnosti. Institut radi na oblikovanju međunarodne razmene kroz izložbe savremene umetnosti, dizajna i arhitekture iz Nemačke koje putuju svetom. Zbirka se sastoji od više od 23.000 dela i predstavlja jedinstvenu istoriju savremene umetnosti stvarane u Nemačkoj u 20. i 21. veku. Ifa trenutno organizuje oko 30 izložbi na kojima predstavlja više od 200 umetnika i pruža uvid u likovne umetnosti, fotografiju i film, dizajn i arhitekturu.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi, radionice, razgovori sa kustosima i umetnicima.