 BEOGRAD. Na 58. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji Srbiju će predstavljati projekat "Povratak gubitka memorije" Đorđa Ozbolta. Rad se sastoji od murala, koji će biti oslikan na tri zida Paviljona "Srbija" u Veneciji, kao apstrahovana vizija zamišljenog pejzaža i podloga za slike-portale ka prošlosti, dok će u središtu prostorije biti postavljene figure koje posmatraju te slike. Inspiraciju za njih Ozbolt je pronašao u srpskoj istoriji.
Đorđe Ozbolt. Foto: Dragan Kujundžić (Tanjug)
Umetnik je rekao da naziv rada predstavlja igru reči i aludira na samu umetnost koja može da se tumači na više načina.
"Želeo sam da stvorim dijalog između slike i skulpture, haotične prošlosti i neizvesne sadašnjosti i budućnosti. Sve je bazirano na ličnim sećanjima, ali i na kolektivnoj percepciji te epohe, prvenstveno na sećanjima na kulturnu baštinu na koju nismo obraćali veliku pažnju jer je bila tu, prisutna, da bi se protokom vremena naša percepcija te baštine promenila" pojasnio je umetnik rođen 1967. u Beogradu koji poslednjih 20 godina živi u Londonu gde je izgradio zavidnu reputaciju.
Kustos odabranog projekta je Nikoleta Lambertuci, dok je komesar nastupa na predstojećem Bijenalu Vladislav Šćepanović, profesor na Falkultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i predstavnik Srbije na 57. Bijenalu u Veneciji 2017. godine.
Od 25 idejnih rešenja, pristiglih na konkurs Ministarstva kulture, Programski savet i komesar odabrali su "Povratak gubitka memorije" jer smatraju da najbolje odgovara na centralnu temu "May You Live in Interesting Times" (Da živite u zanimljivim vremenima), kao iskaz novog umetničkog direktora Bijenala Ralfa Rugofa.
Šćepanović je rekao da su u užem izboru bili i Marta Jovanović i Radoš Antonijević, ali da su procenili da bi Srbiju najbolje predstavljao Ozboltov rad, spreman specijalno za Bijenale.
"U kontekstu teze Ralfa Rugofa o zanimljivim vremenima, tačnije digitalnom dobu gde sve korodira - i politika i istina - odabrali smo autora koji odgovara svojom analognom memorijom, referirajući na prošla vremena, što je još jedan motiv koji nas je opredelio" objasnio je Šćepanović.
Dragan Zdravković, član Programskog saveta, predstavnik Srbije na 57. Bijenalu i docent na FPU, rekao je da Ozboltova likovna poetika najviše komunicira sa globalnom scenom i nije zatvorena u čauru domaće ili regionalne priče, što je takođe važno za Bijenale.
"Iako je njegova tema vezana za našu istoriju, on uspeva da komunicira sa svetskom publikom. Umetnik je već svetski poznat i renomiran i ovo je naš doprinos da neko ko je u inostranstvu već stekao visoku konotaciju kao umetnik dobije dodatnu podršku od strane svoje zemlje i u toj sinergiji mi možemo podići nivo kompletne likovne scene Srbije u ovom trenutku"- obrazložio je Zdravković.
Sem njega, Programski savet činili su: Danijel Kvaran, kustos Muzeja umetnosti u Rejkjaviku (predsednik), Gala Čaki, samostalni umetnik, Milica Todorović, umetnički direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, i Vladimir Dimovski, istoričar umetnosti i docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Ove godine je za realizaciju nastupa zadužena Kuća legata, a na pitanje novinara da prokomentariše odluku Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine da ne učestvuju u Programskom savetu zbog netransparentne procedure imenovanja članova tog tela, ministar kulture Vladan Vukosavljević je rekao da je to detinjasta odluka koja je nanela štetu obema ustanovama, podsetivši da Ministarstvo kulture imenuje Programski savet te da su svi članovi Programskog saveta i sam komesar ličnosti čija je umetnička i profesionalna reputacija visoka, neupitna i nesporna.
"Ovaj sastav je jedan od najreferentnijih preseka umetničke i kulturne scene u ovoj oblasti" dodao je ministar.
Izložba savremene umetnosti u Veneciji biće održana od 11. maja do 24. novembra 2019.
Izvor: Blic
|
