 NOVI SAD. Kristina Palanjuk (1994, Ruma). Završila je osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Gorana Despotovskog. Osim na polju crteža i slike, izražava se i u medijima fotografije i instalacije. Izložba je otvorena u galeriji SULUV od 7. do 16. februara 2019.
Corolla (imenica). Poreklo: 1670. God, lat. Venčić; venčić od cveća; krunica. Deminutiv od corona (venac). U botanici se koristi od 1753. da označi najlepši i najnežniji deo biljke – prsten latica koji okružuje i štiti reproduktivne organe biljke.
Ciklusom radova pod nazivom Corolla pokušavam da evociram uspomene, događaje, ljude, detinjstvo. Ti radovi su znakovna pisma / priče, ispričane u momentima ispijanja čaja, trenutaka opuštenosti, usamljenosti, sopstvenih preispitivanja i razračunavanja. Kroz organske oblike „ispisujem” sećanja, osećanja i snove na velikim i malim formatima suptilnim crtežom i nežnim, pastelnim tonovima, da ih ne bih zaboravila. Prikazane biljke su mahom lekovite za bolesti koje nam odnose drage ljude. Tako bi se ovi radovi mogli nazvati i lekovitim, a biljke simbolizuju živote ljudi za čije bolesti su lekovite. Njima želim da vizualizujem nevidljivo, ono što registrujemo samo na nivou osećanja i intuicije. Nešto prisutno, ali što nam konstantno izmiče i ne postoji u fizičkom svetu. Nešto što je deo podsvesti.
Biljke imaju ambivalentno značenje: one jesu simboli života, mladosti, zdravlja, ali sa druge strane, one su glavna dekoracija na grobljima i simboli žaljenja. Ovde su biljke iščupane, istrgnute iz svog konteksta. Male lebdeće duše bez korena, ali i dalje sveže. Postavlja se pitanje da li su one (kao i ono što predstavljaju) na početku truljenja i nestajanja ili pak utisnute u večnost?
Ovo je ciklus koji objedinjuje venčiće koje smo pleli kao deca i stavljali ih u kosu i vence koje postavljamo na grobove naših voljenih u jednoj reči: Corolla. |
