CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 25
Digital Art 06
Noć muzeja 2012
Digital Art 05
Terra 17
Noć muzeja 2014
Digital Art 09

Sponzor rubrike
Hommage a Marilyn Monroe - Grupna izložba Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageCentar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.
Ova izložba potvrđuje još uvek snažno pulsirajuću snagu vizuelnog identiteta Merilin Monro. Baš kao što se i eksponatima ove postavke pokazuje i dokazuje raznovrsnost medija slike, jer, ovi eksponati poseduju različito vizuelno poreklo od klasičnog crteža, slike i kolaža, preko „neruklotvorenih“ medija fotografije, telefoto slika, videa, kompjuterskih slika i printova sve do najrazličitijih projekcija  ponovo je prezentovan lik jedinstvene Merilin Monro.

Andy Warhol
Marilyn, 1964.


Živko Grozdanić
Marilyn Monroe & Lee Oswald, 2007.


Pavle Jovanović
Mona Monro, 2007.


Marikke Heinz - Hoek
Glamour, 1997.


Milan Zulić
Kiss, 2006.


Bert Stern
Marilyn Monroe - last sitting, 1962.


Dušan Todorović
Merilinland, 2007.


Szombathy Balint
Smile, 1985.

Radovan Jokić
Hapy birsday Mrs Mayor, 2006.

1
Tokom dvadesetog veka „Gutenbergova galaksija“ je zamenjena dominacijom slike. Neslućeno moćan sistem vizuelnih informacija je zavladao svetom. Upravo zbog toga još tokom sedamdesetih godina proteklog stoleća Umberto Eko govori o „vremenu slike“; Mječislav Porempski o „ikonosferi“ koja nas odasvud okružuje; a tokom poznih osamdesetih Pol Virilio piše o svojevrsnoj mutaciji slikovne reprezentacije u kojoj javni prostor Polisa odjednom ustupa mesto sveprisutnoj javnoj slici aktuelnog sveta...  U tom sistemu fotografija je osnovna jedinica a brojna sredstva i načini njene tehnološke prezentacije, krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog stoleća, dostižu neslućene globalne razmere... Danas se nepokretne i pokretne slike, u deliću sekunde, prenose na najrazličitija i najudaljenija mesta na planeti a njihovi sadržaji postaju „vlasništvo“ čitave civilizacije. U tom sistemu veoma brzo i ubedljivo se stvaraju mitovi i svojevrsne „ikone“ našeg doba.

2
Merilin Monro rođena kao Norma Džin (1926-1962)  imala je sve potrebne predispozicije da postane istinska diva. Njen život je nudio puno “materijala” za ispunjenje čuvenog “američkog sna”: devojčica koja nikada nije upoznala svog oca a koju je u šestoj godini života majka dala na izdržavanje, izrasta u rasnu lepoticu koju Dejvid Konovej fotografiše kao radnicu u fabrici aviona i  preporučuje je za probna manekenska snimanja. Ubrzo će se Merilin naći u filmskom studiju. Dobija uloge i igra u nekoliko veoma popularnih filmova (Džungla na asfaltu, Nijagara, Muškarci više vole plavuše, Kako se udati za milionera, Sedam godina vernosti, Autobuska stanica, Neki to vole vruće), radi sa uglednim režiserima svog doba (Džon Hjuston, Haurd Hoks, Bil Vajdler). Njena popularnost je izuzetna. No, cena slave je prevelika. Uporedo sa popularnošću, teče njen privatni život ispunjen tihom patnjom: MM je ranjiva, nesretna, usamljena, žrtva je manipulacije svojih moćnih prijatelja i ljubavnika… Krajnji ishod je morbidan. Merilin je pronađena mrtva u svojoj kući u Los Anđelesu, 5. avgusta 1962. godine. Autopsijom je utvrđeno trovanje pilulama za spavanje, a zvanična istraga je konstatovala da je reč o samoubistvu. Imala je samo 36 godina Njeno samoubistvo će, konačno, “objaviti” patnju kraljice i, kako to biva u slučaju svih diva  njen udes će doprineti njenoj besmrtnosti, njenoj beskrajnoj popularnosti.

3
Neposredno posle smrti Merilin Monro, avgusta 1962. godine,  Endi Vorhol je načinio njen portret. Jednostavni poluanfas koji je snimio Džin Kormen, fotograf na snimanju filma „Nijagara“ (1953), Vorhol je štampa i umnožava na svojim platnima. Prvo nastaje delo „Šest Merilin“ a na potonjim slikama monumentalnih dimenzija lik nasmejane plavuše je ponavljan i po sto puta... Vorhol je promenio smisao portretne slike: Merilin Monro koja je doživljavana kao jedinstvena ličnost u Vorholovim serijskim portretima postaje „masovni proizvod“,  poput,  takođe Vorholove  umnožene konzerve „Campbels soup“. Takva umetnost je, dakako, odslikavala karakter potrošačkog društva i jednog društvenog sistema. No, nije li ovim umnožavanjem portreta Merilin Monro, Vorhol najavio predstojeću univerzalnu ekspanziju slike, njenu megamultipliciranost, simultanost i sveprisutnost... U međuvremenu, Merilin je postala jedna od „ikona“ dvadesetog veka. U svakom slučaju, Vorholovi portreti su najmoćniji podsticaj širenju mita o Merilin Monro.

4
Lik Merilin Monro je ekskulzivna tema aktera pop-artističkog pokreta. Piter Blejk, jedan od ključnih engleskih pop-artista, “unosi” lik Merlin Monro u svoju sliku-instalaciju Zid ljubavi iz 1961godine: u mnoštvu slikanih, kolažiranih ili jednostavno nalepljenih fotografija sa scenama iz svakodnevnog života dominira portret popularne glumice. Vorholova opsednutost likom Merilin Monro se javlja neposredno posle njenog samoubistva (1962) i intenzivno traje naredne tri-četiri godine, a manifestuje se beskrajnim ponovljanjem, multipliciranjem, brojnim variranjem, smanjivanjem i uvećavanjem jednog te istog portreta. Italijan Mimo Rotela u svojim dekolažima načinjenim od filmskih i oglasnih plakata više puta “citira” lik Merilin Monro u pozi klasične filmske dive  a glorifikacija i fragilnost su dve opsesivne teme ovih slojevitih kolažnih slika. Centralni motiv skulptorske instalacije Džordža Sigala Filmski plakat (iz 1967) jeste fotografski lik Merilin Monro pred kojim je postavljena sugestivno izvajana figura nepersonalizovanog, ali očito fasciniranog, posmatrača. Japanska slikarka Tanodori Yoko, tipičnim pop-artističkim načinom objedinjenih motivskih fragmenata, slika svoj čudesni Dokument o seksualnom životu Merilin Monro (1970)...


5
Izložba Hommage a Marilyn Monroe, delima nekolicine umetnika iz SAD, Nemačke, Mađarske i Srbije, slavi univerzalni mit velike glumice. No, ovu postavku nikako ne treba shvatiti samo kao prigodnu idolopokloničku manifestaciju. Fenomen MM je povod za seriozna razmatranja brojnih vitalnih pitanja savremene umetnosti, njene ovovremenske funkcionalizacije, njenih refleksija njenog angažmana u odnosu prema brojnim fenomenima sveta i vremena u kome živimo.

Fotos Berta Sterna snimljen tokom “poslednjeg velikog poziranja” (1962), samo nekoliko meseci pre samoubistva velike glumice i nezaobilazni Vorholov grafički otisak Merilin (1964), predstavljaju dela koja su najdirektnije doprinela univerzalnoj i dugotrajnoj kondiciji velikog mita. Na duboko proživljen način, sredstvima moderne vizuelne tehnologije, Marikke Heinz - Hoek formira elemente kompleksne instalacije ispunjene tihim intimizmom i  osećajnošću. Szombathy Balint je u radu Osmeh (1985) upotrebio duplirani telephoto snimak, upotpunio ga kolažnom aplikacijom, i formirao motiv ispunjen suptilnim političkim i umetničkim angažmanom. Svojom skulptorskom instalacijom “Marilyn & Lee Oswald“ Živko Grozdanić (rea)ktualizuje neka nezaboravljena i nerazjašnjena istorijska pitanja, ali i večnu temu “opravdanosti” političkih represalija, nažalost, aktuelnu i u savremenom trenutku. “Susret” Merilin Monro sa poznatim delima iz istorije umetnosti ostvaruje se u duhovitim ostvarenjima Ferenca Barata, Bosioka Dorua, Pavla Jovanovića i Radovana Jokića  u kojima se afirmišu apsurdni dijalog, jezik aluzije, poređenja i mimikrije  kao načini adekvatnog tumačenja fenomena sveta i vremena u kome živimo. Adam Barat i Vladimir Perić se na jedan lapidarian i efektan način bave večnim fenomenom MM. Dušan Todorović i  Milan Zulić iznalaze prepoznatljive fragmente telesne i duhovne konstitucije ličnosti Merilin Monro, prepoznavajući ih kao suštinske simbole čitave sistemske strukture, simbole društva zasnovanog na neprikosnovenosti ekonomskih interesa i odnosa.

6
Lik Merlin Monro ima status jedne od univerzalnih ikona. Njen glumački rad, još više njena lepota i seksepil, doprineli su da Merilin postane svetska diva. Njeno

Celokupno delovanje, a čini se i skoro čitavo egzistiranje, imalo je samo jedno poreklo sliku. Naravno, ona je postala ikonički fenomen jer je njen lik imao snagu korporativne slike koja je u malenom prostoru objedinjavala ogromno polje iskustava, a reprezentaciju i promociju te korporativne slike omogućio je izuzetni razvoj tehnologije slike. To što je njen lik značajno prisutan u delima moderne i savremene umetnosti, samo potvrđuje njenu konstantnu virtuelnu prisutnost i vizuelnu egzistentnost. U tom smislu ova izložba potvrđuje još uvek snažno pulsirajuću snagu vizuelnog identiteta Merilin Monro. Baš kao što se i eksponatima ove postavke pokazuje i dokazuje raznovrsnost medija slike, jer, ovi eksponati poseduju različito vizuelno poreklo  od klasičnog crteža, slike i kolaža, preko „neruklotvorenih“ medija fotografije, telefoto slika, videa, kompjuterskih slika i printova sve do najrazličitijih projekcija  ponovo je prezentovan lik jedinstvene Merilin Monro.

Sava Stepanov

Učesnici izložbe

  • Danijel Babić, Pikova dama,  2007, akril na platnu, dim.  160 x 110 cm
  • David Barat, Hommage a Marilyn Monroe, 2007, poster, dim. 70 x 100 cm
  • Ferenc Barat, Starmakers, 1991, plakat, dim. 100 x 70 cm
  • Bosiok Doru, Lowe Marilyn, 1999, crtež, kolaž,dim. 44 x 32 cm
  • Živko Grozdanić, Marilyn Monroe & Lee Oswald, 2007, instalacija, dim. promenjljive
  • Marikke Heinz - Hoek, Glamour, 1997, video-instalacija, dim. promenjljive
  • Radovan Jokić, Hapy birsday Mrs Mayor, 2006, akril na platnu, dim. 30 x 30 cm
  • Pavle Jovanović, Mona Monro, 2007, kopjuterska fotografija, dim. 30 x 40 cm
  • Vladimir Perić, MM, 2007, fotografija, dim. 50 x 60 cm
  • Szombathy Balint, Smile, 1985, telefoto, kolaž, dim. 43 x 28 cm
  • Bert Stern, Marilyn Monroe - last sitting, 1962, fotografija, dim. 47,5 x 47 cm
  • Dušan Todorović, Merilinland, 2007, digitalni print, dim. 54 x 100 cm
  • Andy Warhol, Marilyn, 1964, serigrafija, dim. 56 x 56 cm
  • Milan Zulić, Kiss, 2006, video, duž. 1,22 min
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2017 održaće se u Novom Sadu od 12. do...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 17. novembra 2017. do 18. februara 2018. ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Katolička porta, Novi Sad. Decembar 2006.
“Bela soba” je do sada zabeležila...
Galerija Dvorište, Pančevo. April 2007.
Sve u svemu, reč je o opusu crtačkog...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Mart 2007. godine
Čajnike Marije Stanojlović...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2005.
Serije slika koje variraju...
Savremena galerija, Zrenjanin. 22. septembar - 10. oktobar 2008.
Kao što su pre...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2006.
Na konkurs za prijem u članstvo...
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15 - 30. septembar...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageDa je živ, ove godine Branko Miljković bi napunio osamdeset godina. Eto prilike da se još jednom valjano opečemo na žestokoj vatri poezije ovog tragičnog pesnika. Dvobroj je na preko 420 stranica, s velikim brojem fotografija…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom