CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2010
Digital Art 07
Noć muzeja 2013
Digital Art 05
Digital Art 06
Noć muzeja 2009
Terra 18

Sponzor rubrike
Novi članovi Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Izložbom se predstavlja dvadeset novoprimljenih članova SULUV-a, koje je birao Umetnički savet Udruženja. Kulturna stanica "Svilara", od 8. do 13. marta 2019. Od ovih dvadeset umetnika, jedanaest njih će se predstaviti samostalnom izložbom do kraja godine u Galeriji Saveza udruženja likovnih umentika Vojvodine.Image

Image

Novi članovi: Adrien Ujhazi, Sanja Radusin, Aleksandar Jovanović, Đorđe Ćorić, Mihailo Gernač, Izabela Mašić, Isidora Miljanić, Boris Injac, Dragutin Jegdić, Milica Panić, Rastko Stefanović, Milica Milinović, Natalia Kiš, Andrea Palašti, Umaporn Lučić, Jelena Gajinović, Vanja Novaković, Aleksa Vidaković, Katarina Stojić, Dejan Živković.

Izložbom se predstavlja dvadeset novoprimljenih članova SULUV-a, koje je birao Umetnički savet Udruženja u sastavu: Mujo Alagić, Nenad Bogdanović, Korina Gubik, Bojan Novaković i Mladen Stojanović. Novi članovi su mladi umetnici sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao i umetnici sa dugogodišnjom karijerom koja je zapažena kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Među njima su predstavnici bio-art-a, umetnici koji rade u polju performansa, vizuelne poezije i mail-art-a, umetnici koji rade sa arhivima i oni koji stvaraju u klasičnim i novim likovnim medijima.

Od ovih dvadeset umetnika, jedanaest njih će se predstaviti samostalnom izložbom do kraja godine u Galeriji Saveza udruženja likovnih umentika Vojvodine, tako da ova izložba predstavlja i svojevrsnu najavu godišnjeg programa Galerije koji će ukupno sadržati preko trideset događaja.



Transcitatnost prirode u savremenoj umetnosti u Vojvodini


U nedostatku kustoskih projekata koji bi u kontinuitetu pratili godišnji razvoj likovne umetnosti u Novom Sadu i Vojvodini, izložba novoprimljenih članova Udruženja likovnih umetnika Vojvodine je svojevrsni godišnji pregled umetničkih praksi koji se fokusira kako na mlade stvaraoce, tako i na internacionalno afirmisane umetnike. Umetnički savet Udruženja je ove godine odabrao dvadeset novih članova koji se zajedno predstavljaju široj javnosti ovom izložbom. Među njima su predstavnici bio-art-a, umetnici koji rade u polju performansa, vizuelne poezije i mail-art-a, umetnici koji rade sa arhivima i oni koji stvaraju u klasičnim i novim likovnim medijima. Kako je svako od umetnika sam birao radove kojim će se predstaviti, kroz izložbu se stiče objektivan uvid u to koja su njihova zajednička stremljenja.

Zajednička tema koje se svi umetnici dotiču je ekološka osvešćenost i odnos čoveka prema svom okruženju. Radovi bi se mogli grubo podeliti u dve celine. U prvoj bi bili oni koji se direktno fokusiraju na prirodu, kritiku eksploatacije prirode, fetišizacije nasilja nad životinjama i oduzimanje njihove slobode. U drugoj grupi bi bili oni koji se okreću urbanom okruženju kao drugoj prirodi čoveka, prikazujući češće njegove tamne strane, nego njegove prednosti. Radovi time primenjuju princip transcitatnosti kojim se, prema Juliji Kristevi, ne citira neko drugo umentičko delo, nego život i realnost.

Dragutin Jegdić serijom radova Dead Herd (mrtvo stado) na vrlo opipljiv način ilustruje masovnu eksploataciju životinja radi prehrane ljudi čija je populacija nekontrolisano porasla tokom XX veka. Čak i one životinje koje nisu direktno ubijane radi ishrane, gotovo su izumrle usled uništavanja prirodnih staništa. Svoju poruku oblikuje u minimalističku, geometrizovanu instalaciju. Kombinaciju geometrizacije, kao oličenja mašinske proizvodnje, i prirodnih materijala primenjuje i Adrien Ujhazi koja kao osnovne materijale svojih radova koristi pšenicu i brašno. Ističući ovu osnovnu prehrambenu namirnicu, Ujhazi ističe egzistencijalni odnos između čoveka i prirode. Andrea Palašti u radu Šetnja kroz Zoološki vrt prati živote odabranih životinja koje su postale ‘selebritis’ u institucijama koje su ih držale radi proučavanja, konzervacije i javnog prikazivanja. Ta neprirodna staništa autorka dovodi u vezu sa staništem čoveka – potrošačkim društvom, te istoriju gledanja životinja vidi kao istoriju čovekovog posmatranja samog sebe.

Na izložbi su zastupljeni i umetnici koji rade sa prirodnim materijalima i dovode u vezu prirodne procese sa umetničkim. Sanja Radusin proučava uticaj prirodnih sila na mermer i druge materijale i stvara skulpture menjanjem materijala na sličan način. Milica Panić eksperimentiše sa primenom zemlje (osnovne materije) u slikarstvu, shvatajući je kao živu materiju koja je presudna za stvaranje i stvaralaštvo. Isidora Miljanić kombinuje prirodne materijale koji su počeli da propadaju vremenom i derivate koje je stvorio čovek, ubacujući potonje po principu zaceljenja. Najčešće koristi drvo koje je počelo da truli i staklo, stvarajući apstraktne forme. Milica Milinović Zelenović isto ispituje uticaj sila na materijale, ali se ona ne fokusira na prirodne sile, nego na industrijski pritisak koji gužva i sabija različite metale. Ovaj proces vidi kao alegoriju savremenog industrijskog društva u kojem pokušava da nađe što je više slobode moguće.

Izabela Mašić i Đorđe Ćorić pristupaju nepoznatim stranama čovekove prirode. U seriji Infitalis (lat. negativ, odbijanje, neprihvatanje), Mašić apostrofira nepoznate i skrivene strane ljudske psihe koje su često percepirane kao negativne, ali su u suštini vrlo važne za razvoj osobe. Ćorić koristi degenerativno nestajanje i bledenje slike da prikaže nestajanje osoba usled starenja i degenerativne bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Praveći po nekoliko otisaka sa iste matrice, bez nanošenja boje, Ćorić stvara sve bleđe i bleđe grafike, čime efektno ilustruje željeni koncept. Na tehnološke aspekte samog medija se fokusira i Vanja Novaković koja forme stvorene akrilnim bojama digitalizuje i potom izlaže, propitujući da li se ‘umetničko’ time gubi iz radova.

Dejan Živković prikazuje (mrtvog) boga visoke tehnologije – Stiva Džobsa kao predstavnika savremenog Homo Sapiensa. Koristeći simbole ropstva i hrišćanske religije, Živković stvara ironičnu priču o pasivnom konzumerističkom društvu. Rastko Stefanović se fokusira na Akteona kojeg je grčka boginja kaznila pretvorivši ga u jelena te su ga rastrgli psi njegovih lovačkih drugova, kao i na Svetu Agatu, žrtvu nasilja koja je potom postala zaštitnica žena nad kojima se vrši nasilje. Aleksandar Jovanović, široj publici poznat po angažovanim umentičkim projektima koji kritikuju društvenu realnost 1990-ih, povezuje duhovnu izgubljenost čoveka sa širim društvenim beznađem i nemogućnošću iskupljenja.

Natalia Kiš u svojim grafikama tematizuje odnos čoveka i prostora, to jest u kojoj meri prisustvo čoveka čini određeni prostor mestom. Jelena Gajinović se, sa druge strane, fokusira na ne-mesta, nastala brisanjem granica između prostora i vremena koje omogućavaju avionski saobraćaj i digitalna tehnologija. Katarina Stojić kolažom prikazuje ‘ludilo’ urbanog okruženja, dok Aleksa Vidaković kroz geometrizovane apstraktne forme tematizuje odnos harmonije i haosa u urbanim strukturama. Mihailo Gernač u svojoj umetničkoj praksi problematizuje otuđenost od okoline i drugih ljudi, a Boris Injac prikazuje rojeve tela kao oličje paklenog, užurbanog i konfuznog života. Umaporn Lučić, umetnica sa Tajlanda koja je u procesu dobijanja srpskog državljanstva, pronalazi dvorišta puna zelenila na Detelinari i čamce među šašima na obali Dunava.

Izložba je svojevrsni pluralni prikaz savremenih (mrtvih) priroda, shvaćenih u najširem smislu. S obzirom na to da se nasilje nad prirodom stabilizovalo u savremenim diskursima privrede, ekonomije i globalizacije, nije začuđujuće da savremeni umetnici pozivaju na ekološko osvešćivanje i preispitivanje svačije uloge u datom stanju. Ovim se ističe angažovani karakter savremene umetnosti koja uvek teži da široj publici na razumljiv način iskomunicira aktuelne globalne probleme. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine sa Galerijom SULUV se aktivno priključuje ovom pozivu.

Kako je osnovna funkcija Galerije SULUV (Mihajla Pupina 9) predstavljanje radova članova Udruženja, ove godine se samostalnim izložbama predstavlja jedanaest novih članova: Đorđe Ćorić, Isidora Miljanić, Vanja Novaković, Andrea Palašti, Sanja Radusin, Boris Injac, Milica Panić, Izabela Mašić, Milica Milinović, Jelena Gajinović  i Adrien Ujhazi. Njihove izložbe, programi saradnje i izložbe „starijih“ članova čine godišnji program Galerije u 2019. koji će brojati preko trideset događaja, tako da budite u pripravnosti .

Sonja Jankov
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
BEOGRAD. Narodni muzej. 7. mart - 26. maj 2019. U 2019. godini kada se navršava 140 godina...
NOVI SAD. Multimedijalni kineski umetnik Žang Šaotao (1970) predstavnik je savremene kineske...
NOVI SAD. Ove godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2006.
Sliku koju...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 20. decembar 2013 - 1. mart 2014.
Izložba ...
Galerija "Renata", Novi Sad. 14 - 31. maj 2009.
Na izložbi će biti...
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.
Pojava da dva autora zajedno izlažu...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 15 - 27. mart 2010.
Može nam se učiniti da je...
Savremena galerija, Zrenjanin. 8.jun - 4. jul 2009.
Bijenalu akvarela čine tri izložbe:...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
  • ImageUčesnici: Jimmy Stepanof, William Henne, Akab, Christoph Niemann, Jon Juarez, Sonny Liew, Steven Dhondt, Marc Lizano, Mikkel Christensen, Evandro Alves, Philippe Marcelé, Eleanor Davis, Benoît Peeters, Giorgio Carpinteri, Leonie Bischof, Santiago Carasso, Bastien Quignon, Asaf Hanuka,…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom