Na predstavljenim radovima, pejzaž je motiv koji se ponavlja iz crteža u crtež. Pejzaži su veoma stilizovani, svedeni na znake – ove predstave krajolikâ su grafeme u pismu izložbe. Svaki rad je preobražena fotografija iz sredstava javnog informisanja (novine, internet). Oni posmatrača vode kroz lepi region tzv. Zapadnog Balkana, uljuljkujući ga u zavodljivi mir i tišinu bezličnih predela, arhetipskih 'brda i dolina' iza kojih se kriju bajke, mitovi i legende.

Ipak, kao u svim bajkama, i iz ovih krajolika vrebaju skrivene poruke, slojevita značenja, a izvor su im često iznenađujuće surovi događaji, objavljeni kroz nazive radova: Srebrenica, Perućac, Mitrovo Polje... Prepušteno je posetiocima izložbe da toponime smeste u istorijski, kulturološki, moralni kontekst.

Autorka zložbom želi da kroz intimni doživljaj odabranih predela progovori o objektivnim, javnim događajima i njihovim posledicama, da kroz posmatračev intimni čin posmatranja crteža angažuje pojedinca koji se stihijski odupire bilo kakavom socijalnom angažovanju.

Ana Ivić