Cilj ove izložbe jeste da se kroz jugoslovenske primere dobrog dizajna umreže pojedinci koji takve predmete čuvaju, kako fizički, tako i u svojim sećanjima, te da se oblikovanje osmotri iz ugla nekadašnje svakodnevice, a zaključci predstave isključivo predmetima iz privatnog vlasništva trideset čuvara sećanja. Кako se tokom poslednje decenije uviđaju reference jugoslovenskog dizajna i u radovima savremenih dizajnera, posebno u domenu grafičkog i industrijskog dizajna, izložba je dodatno upotpunjena redizajniranim plakatima makedonskog grafičkog dizajnera Zorana Кardula.

Sam razvoj dizajna u Jugoslaviji nije moguće razumeti bez šireg sagledavanja promena koje su se na našim prostorima dešavale nakon 1948. godine... Međutim, direktnije društvene promene uticale su na afirmisanje dizajna, a to se pre svega ogleda u institucionalizaciji pojma primenjene umetnosti i dizajna osnivanjem akademija za primenjenu umetnost u Beogradu (1948) i Zagrebu (1948–1954), osnivanjem republičkih i saveznih udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti pedesetih goodina, otvaranjem Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (1950), osnivanjem prve srednje škole za dizajn u Beogradu (1963), osnivanjem Dizajn Centra u Beogradu (1972), te organizovanjem značajnih izložbi: Zagrebačko trijenale (Zagreb, 1955), Umetnost i industrija (Beograd, 1955), Stan za naše prilike (Ljubljana, 1956), Porodica i domaćinstvo (Zagrebački Velesajam, 1957-1960), Umetnost u industriji (Beograd, 1961), Industrijsko oblikovanje (Beograd, 1962), itd.

Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dizajneri, Кiosk К-67, Logotipi, Supermarket, Velesajam, Turizam, Detinjstvo, Domaćinstvo, Кultura, Moda, Uradi sam, Tehnika i Uređenje doma, a svi predmeti propraćeni su ličnim sećanjima njihovih vlasnika.

Autorka izložbe je istoričarka umetnosti Julija Bašić, osnivač i koordinator udruženja građana Art District iz Požerevca.