NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja istraživanje istorije dizajna na jugoslovenskom kulturnom prostoru, koja teži da reinterpretira glavne postulate dizajna u vremenu socijalizma i industrijskog preporoda, stvaranja potrošačkog društva i duha kolektivizma od 1950-1980. godina, sa namerom da ukaže na uspešne primere dobrog dizajna i osvetli njihove autore.
Cilj ove izložbe jeste da se kroz jugoslovenske primere dobrog dizajna umreže pojedinci koji takve predmete čuvaju, kako fizički, tako i u svojim sećanjima, te da se oblikovanje osmotri iz ugla nekadašnje svakodnevice, a zaključci predstave isključivo predmetima iz privatnog vlasništva trideset čuvara sećanja. Кako se tokom poslednje decenije uviđaju reference jugoslovenskog dizajna i u radovima savremenih dizajnera, posebno u domenu grafičkog i industrijskog dizajna, izložba je dodatno upotpunjena redizajniranim plakatima makedonskog grafičkog dizajnera Zorana Кardula.
Sam razvoj dizajna u Jugoslaviji nije moguće razumeti bez šireg sagledavanja promena koje su se na našim prostorima dešavale nakon 1948. godine... Međutim, direktnije društvene promene uticale su na afirmisanje dizajna, a to se pre svega ogleda u institucionalizaciji pojma primenjene umetnosti i dizajna osnivanjem akademija za primenjenu umetnost u Beogradu (1948) i Zagrebu (1948–1954), osnivanjem republičkih i saveznih udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti pedesetih goodina, otvaranjem Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (1950), osnivanjem prve srednje škole za dizajn u Beogradu (1963), osnivanjem Dizajn Centra u Beogradu (1972), te organizovanjem značajnih izložbi: Zagrebačko trijenale (Zagreb, 1955), Umetnost i industrija (Beograd, 1955), Stan za naše prilike (Ljubljana, 1956), Porodica i domaćinstvo (Zagrebački Velesajam, 1957-1960), Umetnost u industriji (Beograd, 1961), Industrijsko oblikovanje (Beograd, 1962), itd.
Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dizajneri, Кiosk К-67, Logotipi, Supermarket, Velesajam, Turizam, Detinjstvo, Domaćinstvo, Кultura, Moda, Uradi sam, Tehnika i Uređenje doma, a svi predmeti propraćeni su ličnim sećanjima njihovih vlasnika.
Autorka izložbe je istoričarka umetnosti Julija Bašić, osnivač i koordinator udruženja građana Art District iz Požerevca.
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Kako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
21000 Novi Sad, Srbija Bulevar Oslobođenja 145/123 Mobilni telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja istraživanje istorije dizajna na jugoslovenskom kulturnom prostoru, koja teži da reinterpretira glavne postulate dizajna u vremenu socijalizma i industrijskog preporoda, stvaranja potrošačkog društva i duha kolektivizma od 1950-1980. godina, sa namerom da ukaže na uspešne primere dobrog dizajna i osvetli njihove autore.
Kako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
