 NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je retrospektivna izložba mojih performansa, ali sa stanovišta mog novog perioda - perioda vajara (u stvari, ovo je povratak na moje poreklo, pošto sam počeo kao vajar početkom 1980-ih). Zato posmatram svoje performanse kao vajar i mogu da vidim nove aspekte tela. Ovo je telo kao skulptura koje me sada interesuje. Ranije mi je bilo zanimljivo telo u situacijama." (Oleg Kulik).
"Kada sam došao u Moskvu, napravio sam staklene skulpture − prozirne figurativne stvari − i nikome se nisu sviđale... Zatim sam postao izvođač / performer, napravio ogroman skandal sa čovekom koji ulazi u ulogu psa, dobio priliku u Deitch projektu, a nakon toga osetio sam slobodu da nastavim kao umetnik." (Oleg Kulik)
Muzej savremene umetnosti Vojvodine ima veliku čast da u okviru svog izlagačkog programa predstavi samostalnu izložbu Olega Kulika, jednog od ključnih umetnika savremene umetničke scene Rusije, ali i šire. Prvi put u Srbiji umetnički opus ovog autora prikazuje se u vidu samostalne, retrospektivne izložbe, dok je 2017. godine u okviru međunarodne izložbe "MIG21" u MSUV izveo premijerno performans "Fontana".
"Ovo je retrospektivna izložba mojih performansa, Ali sa stanovišta mog novog perioda - perioda vajara (u stvari, ovo je povratak na moje poreklo, pošto sam počeo kao vajar početkom 1980-ih). Zato posmatram svoje performanse kao vajar i mogu da vidim nove aspekte tela. Ovo je telo kao skulptura koje me sada interesuje. Ranije mi je bilo zanimljivo telo u situacijama." (Oleg Kulik)
Na izložbi u MSUV biće predstavljene njegove antologijske akcije iz 1990-ih i čuveni amblematski performansi iz serije Besni pas, Grizem Ameriku, Amerika me grize, foto-kolaži iz 2000-ih, kao i novi koncept realizovan kroz Master class – performance u kojem su pozvani da učestvuju studenti vajarstva i ostali zainteresovani za saradnju sa autorom.
Oleg Kulik (1961, Kijev) smatra se jednim od osnivača akcionizma u post-sovjetskoj Rusiji. Kroz svoj rad istražuje odnos politike i moći, emocionalne i fizičke aspekte odnosa između ljudi i životinja, normalnosti i devijacije, kiča i umetnosti.
Diplomirao je na Kraljevskoj umetničkoj školi 1979. godine. Karijeru je počeo kao kustos u galeriji Regina u Moskvi, gde su njegove nekonvencionalne izložbe i pristupi odmah privukli pažnju javnosti.
Od 2000-ih godina, pretežno se bavi tehnikama kao što su foto-kolaž, vajarske instalacije, pikturalna umetnost i performans. Učestvovao je na mnogim međunarodnim projektima i bijenalima, uključujući i Venecijansko bijenale, kao i festival Manifesta. Dobitnik je stipendije Fondacije Pollock-Krasner (1990) i stipendije Berlinskog senata (1995). Osim brojnih međunarodnih nagrada, Kulik je nagrađen i medaljom Zaslužni (The Worthy) od strane Ruske akademije umetnosti. Živi i radi u Moskvi.
Izložba se realizuje u okviru međunarodnog projekta Risk Change (Rizikuj Promene), podržanog od strane programa Evropske Unije "Kreativna Evropa". |
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
