 ZRENJANIN. "Hladni pogled sedamdesetin vs vesele osamdesete, primeri slikarske prakse hiperrealizma i postmodernizma iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin" je naziv nove izložbe Savremene galerije Zrenjanin. Postavka može da se pogleda od 13. maja do 30. juna 2019. godine.
Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno je obrađeno i predstavlјeno dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin.
U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Milјkovića, Ljubiše Bogosavlјevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilјa i Dušana Todorovića.
Izložba prikazuje i suprotstavlјa različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.
Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.
Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin. Izložba se održava u okviru manifestacija Muzeji za 10 i Evropske Noći muzeja. |
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
