---

Kao intimni likovni zapis, pred nama se nižu prizori imaginarnog grada u stalnim transformacijama oblika i prostora putem svetlosti; naizgled tvrde konture stambenih zgrada razvlače se ili nestaju u neodređenom prostoru. Polazeći od namerno grubih, robusnih formi, gotovo naivno i često stripovski pojednostavljenih, da bi se u toj igri od predmeta udaljila gotovo do neprepoznatljivosti izvodeći slikarski meku i prozračnu likovnu kompoziciju, Milica Vojvodić nam sugeriše da je u pitanju osećanjima preoblikovana stvarnost.

Na svojim crtežima i grafičkim otiscima ona nam nenametljivo, preko spoljašnjeg i unutrašnjeg lica grada, otkriva jedinstvenu istinu o njemu. Insistirajući na eksterijeru objekata koji liče na kulise, ukazuje nam na značaj "života na ulici" u urbanom prostoru, dok svetlost prozora ne upućuje na ljudsko prisustvo već na iracionalni, unutrašnji puls gradskog života. Odsustvom prirode, osim neba i meseca koji se transformiše i ponavlja poput hipnotičkih krugova pojačavajući snoliku viziju grada, naglašena je njegova osobina kao artificijelnog, veštačkog proizvoda ljudskih ruku.

To nije vedra slika Grada, naprotiv, možemo reći i da je mračna, ali nam svakako ne šalje pesimističnu poruku. Ona nas podseća na «dan» u stvarnom gradu, negde pred zoru, trenutak pre nego su noćobdije otišle kućama a radnici još nisu krenuli na posao. Ovi urbani prizori kao da lebde u prostoru, dok njihov posmatrač ostaje u prolazu između najbliže mogućeg i nezamislive udaljenosti, između sklapanja trepavica i trljanja očiju.

Milana Kvas

Milica Vojvodić (1983, Novi Sad). Diplomirala je na novosadskoj Akademiji umetnosti, smer grafika,  u klasi prof. Slobodana Kneževića 2006. godine. Trenutno kod istog profesora pohađa master studije. Godine 2006. dobila je Godišnju nagradu Akademije umetnosti u Novom Sadu za grafiku i Godišnju nagradu Univerziteta u Novom Sadu za postignuti uspeh.