CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 07
Noć muzeja 2011
Terra 18
Terra 17
Noć muzeja 2014
Digital Art 05
Noć muzeja 2013

Sponzor rubrike
Ženske priče u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Salon Muzeja savremene umetnosti predstavlja od 24. maja do 1. jula 2019. izložbu "Ženske priče" autorke izložbe mr Mišele Blanuša. Umetnice zastupljene na izložbi: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković.Image

Image

Izložba "Ženske priče" u Salonu Muzeja savremene umetnosti bavi se prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na našoj umetničkoj sceni. Neopterećene istorijom feminističkog aktivizma, društveno-političkih borbi za veća prava i rodnu ravnopravnost, mlade autorke susreću se sa nekim ličnim borbama i preispitivanjima svog identiteta, kao žene i kao umetnice. Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković, predstavljaju se na ovoj izložbi radovima kojima preispituju poziciju žene iz perspektive žene-umetnice, kroz lične narative-priče, u čijem je centru promatranje žene kao društveno-identitetski kategorisanog pojma. Takođe, one analiziraju ženu kao alegoriju, kao subjekat i objekat požude i seksualnih fantazija, kroz introspektivni odnos ili produkte savremenog potrošačkog društva spektakla, ali i posledica koje takav društveni sistem nameće mladim ženama kao opšte prihvaćen ideal koji ih često dovodi do autodestrukcije. Upravo je u takvom svetu potrebno čuti priču i stav mladih žena kao i način na koji one vide uvek aktuelna ženska, odnosno socijalna pitanja. Neki radovi na izložbi preispituju i poziciju žena koje se doživljavaju kao subjekti koji slobodno govore u patrijahalno uređenom društvenom sistemu, u isto vreme postavljajući se u konfliktnu situaciju jer se doživljavaju i kao objekti lične ili društvene kritike. Izabrane umetnice karakteriše poseban senzibilitet za društvo u kojem žive, empatija, apatija, emocionalnost i sklonost ka intimnom ophođenju prema sebi i drugima, što možda i daje posebno obeležje ženskog entiteta. Svaka na specifičan način donosi svoju viziju savremene žene i umetnice razotkrivajući kompleksnost ovih pojmova.

Dvadeseti i početak dvadeset prvog veka doneli su različita tumačenja i polemike vezane za niz pitanja oko pozicije žena i umetnica u izučavanju i revalorizaciji istorije umetnosti, kao i tumačenju aktuelne ženske umetničke prakse. Pitanje zastupljenosti umetnica u muzejskim kolekcijama i njihove vidljivosti na savremenoj umetničkoj sceni vrlo je aktuelna tema već duži vremenski period na internacionalnom nivou. Uprkos sve većim pomacima na polju emancipacije žena i rodne ravnopravnosti, koji su vidljivi još od aktivizima feminističkog pokreta prvog, drugog i trećeg talasa, kao i početka razvoja feminističkih naučnih studija, još uvek postoje ograničenja oko statusa i položaja žena u patrijahalnim društvima i državama.

Položaj žena, bez obzira na njihovu emancipaciju i dalje je inferioran na različitim poljima, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog. Aktivizam i borba za ženska prava umetničkim delovanjem bili su odrednice za feminističku umetnost, koju karakteriše preispitivanje socijalno-političkog položaja žena u društvu i kulturi, statusa žena kao umetnica, njihove psihologije, seksualnosti, fantazije i realizovanja njihovih želja i ambicija unutar društvene zajednice. Postoji i ženska umetnička produkcija koja ne zaostaje za feminističkim vrednostima i uverenjima, ali čiji se radovi po formalnoj i sadržinskoj strukturi, u okviru određenih kulturoloških odrednica, mogu čitati ne kao strogo feministički, već kao specifično ženski, što je većinom slučaj i sa radovima na ovoj izložbi, koji donose jedan novi vid ženskog izražavanja savremene umetničke prakse.

Biografije umetnica:

  • Gorana Bačevac (1992) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Svetlana Bulatović (1993) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Sanja Ćopić (1992) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Nadežda Kirćanski (1992) završila je osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu.
  • Andrea Dramićanin (1990) završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendista Vlade Francuske.
  • Jelena Pantelić (1992) završila je osnovne studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini master akademskih studija istog fakulteta, a u okviru istog programa je kao stipendista Francuske vlade provela semester u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu tokom 2019. godine.
  • Tijana Radenković (1991) završila je osnove i master studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za Umetnost i Dizajn, odsek Intermedia, Bratislava, Slovačka 2017. godine.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NOVI SAD. Umetnička grupa "Happy Trash" svaku i bilo koju zainteresovanu publiku poziva...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 17. septembar – 9. oktobar 2010.
Izložba...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. April - maj 2007.
Na ovoj izložbi...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Galerija Društva književnika Vojvodine, Novi Sad. Jun 2006.
Posebno mi je...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 29. avgust 2008.
Izložbu čini nekoliko instalacija...
Galerija SULUV, Novi Sad. 22. oktobar - 10. novembar 2012.
Goran Despotovski (1972,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - April 2006.
Nove...
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageZavod za kulturu Vojvodine objavio je reprezentativnu monografiju "Efemeris jednog crteža" posvećenu stvaralaštvu likovnog umetnika Peđe Đakovića (1964). Novosadska likovna publika imala je prilike da upozna ovog priznatog internacionalnog umetnika, čija su dela u kolekcijama širom…
Intervjui
  • ImageNovosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom