CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2012
Terra 23
Noć muzeja 2014
Digital Art 05
Terra 17
Digital Art 07
Noć muzeja 2009

Sponzor rubrike
Ženske priče u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Salon Muzeja savremene umetnosti predstavlja od 24. maja do 1. jula 2019. izložbu "Ženske priče" autorke izložbe mr Mišele Blanuša. Umetnice zastupljene na izložbi: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković.Image

Image

Izložba "Ženske priče" u Salonu Muzeja savremene umetnosti bavi se prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na našoj umetničkoj sceni. Neopterećene istorijom feminističkog aktivizma, društveno-političkih borbi za veća prava i rodnu ravnopravnost, mlade autorke susreću se sa nekim ličnim borbama i preispitivanjima svog identiteta, kao žene i kao umetnice. Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i Tijana Radenković, predstavljaju se na ovoj izložbi radovima kojima preispituju poziciju žene iz perspektive žene-umetnice, kroz lične narative-priče, u čijem je centru promatranje žene kao društveno-identitetski kategorisanog pojma. Takođe, one analiziraju ženu kao alegoriju, kao subjekat i objekat požude i seksualnih fantazija, kroz introspektivni odnos ili produkte savremenog potrošačkog društva spektakla, ali i posledica koje takav društveni sistem nameće mladim ženama kao opšte prihvaćen ideal koji ih često dovodi do autodestrukcije. Upravo je u takvom svetu potrebno čuti priču i stav mladih žena kao i način na koji one vide uvek aktuelna ženska, odnosno socijalna pitanja. Neki radovi na izložbi preispituju i poziciju žena koje se doživljavaju kao subjekti koji slobodno govore u patrijahalno uređenom društvenom sistemu, u isto vreme postavljajući se u konfliktnu situaciju jer se doživljavaju i kao objekti lične ili društvene kritike. Izabrane umetnice karakteriše poseban senzibilitet za društvo u kojem žive, empatija, apatija, emocionalnost i sklonost ka intimnom ophođenju prema sebi i drugima, što možda i daje posebno obeležje ženskog entiteta. Svaka na specifičan način donosi svoju viziju savremene žene i umetnice razotkrivajući kompleksnost ovih pojmova.

Dvadeseti i početak dvadeset prvog veka doneli su različita tumačenja i polemike vezane za niz pitanja oko pozicije žena i umetnica u izučavanju i revalorizaciji istorije umetnosti, kao i tumačenju aktuelne ženske umetničke prakse. Pitanje zastupljenosti umetnica u muzejskim kolekcijama i njihove vidljivosti na savremenoj umetničkoj sceni vrlo je aktuelna tema već duži vremenski period na internacionalnom nivou. Uprkos sve većim pomacima na polju emancipacije žena i rodne ravnopravnosti, koji su vidljivi još od aktivizima feminističkog pokreta prvog, drugog i trećeg talasa, kao i početka razvoja feminističkih naučnih studija, još uvek postoje ograničenja oko statusa i položaja žena u patrijahalnim društvima i državama.

Položaj žena, bez obzira na njihovu emancipaciju i dalje je inferioran na različitim poljima, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog. Aktivizam i borba za ženska prava umetničkim delovanjem bili su odrednice za feminističku umetnost, koju karakteriše preispitivanje socijalno-političkog položaja žena u društvu i kulturi, statusa žena kao umetnica, njihove psihologije, seksualnosti, fantazije i realizovanja njihovih želja i ambicija unutar društvene zajednice. Postoji i ženska umetnička produkcija koja ne zaostaje za feminističkim vrednostima i uverenjima, ali čiji se radovi po formalnoj i sadržinskoj strukturi, u okviru određenih kulturoloških odrednica, mogu čitati ne kao strogo feministički, već kao specifično ženski, što je većinom slučaj i sa radovima na ovoj izložbi, koji donose jedan novi vid ženskog izražavanja savremene umetničke prakse.

Biografije umetnica:

  • Gorana Bačevac (1992) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Svetlana Bulatović (1993) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Sanja Ćopić (1992) završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
  • Nadežda Kirćanski (1992) završila je osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu.
  • Andrea Dramićanin (1990) završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendista Vlade Francuske.
  • Jelena Pantelić (1992) završila je osnovne studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini master akademskih studija istog fakulteta, a u okviru istog programa je kao stipendista Francuske vlade provela semester u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu tokom 2019. godine.
  • Tijana Radenković (1991) završila je osnove i master studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za Umetnost i Dizajn, odsek Intermedia, Bratislava, Slovačka 2017. godine.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) počeo je prodaju ulaznica za retrospektivnu...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Knjige i časopisi
NOVI SAD. Na stranicama dvadest i šestog broja časopisa "Nova misao", časopisa za...
Iz arhive art događaja
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Jun 2007.
Outside projekat realizuje se od 2002....
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, The Manual Forgotten Arts Museum i kineska četvrt, Centar...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2006.
Na konkurs za prijem u članstvo...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 20. mart - 20. april 2007. godine
Kao slikar, Popović...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April - maj 2002.
Ovom izložbom svesnog...
Salon Narodnog muzeja Zrenjanin. Avgust - septembar 2006.
Tek posmatran sa aspekta...
Reportaže
  • ImageJavno kupatilo, Beograd. April - maj 2007.
    Na izložbi učestvuje oko 200 umetnika sa preko 250 radova iz različitih oblasti primenjene umetnosti. Provokativna tema "Ubrzanje" podstakla je stvaraoce da svojstvenim jezikom opišu ili jenostavno primete karakteristike…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom