 NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske umetnosti. Jer, tapiserija kao likovni medij svoje začetke datira upravo na medievalno vreme, kada je bila stvarana za potrebe plemstva, a "izlagana" diljem zamkova i rezidencijalnih palata stare Evrope. Upravo, u jednom od ovakvih reprezentativnih zdanja, doduše sa kraja 19. veka, u kojem se smestio Zavičajni muzej - Zamak kulture Belimarković, koji funkcioniše u sklopu Kulturnog centra Vrnjačke banje, renomirani i jedinstveni tapiserijski centar "Atelje 61" je prezentovao deo svoje kolekcije iz nacionalne Zbirke tapiserija, postavkom "Autentična tapiserija".
Foto: Filip Dolinaj
Vođen postulatima decentralizacije, publike u fokusu, ali i umrežavanja i produbljivanja međuinstitucionalne saradnje, koji se nalaze u korpusu strateških smernica u ostvarivanju politika u oblasti kulture grada Novog Sada, Ustanova za izradu tapiserija "Atelje 61" je u okviru ovogodišnjih aktivnosti, odlučila da deo kulturne baštine, ali i savremenosti u oblasti tapiserijske umetnosti pretpostavi pažnji publike koja boravi u jednom od najposećenijih banjskih turističkih centara Srbije.
Sama postavka "Autentične tapiserije" je kroz izbor od 15-ak dela iz nacionalne Zbirke tapiserija "Ateljea 61", autora: Miroslave Raković, Nade Poznanović-Adžić, Milete Leskovca, Isidora Vrsajkova, Slobodanke Šobote, Maje Žižakov, Arpada Pulaija; Maje Mišević, Borisa Maksimovića, Milana Kešelja, Vere Zarić i Nade Mančić pokušava da predoči publici i stručnoj javnosti, autore koji ishodište svojim idejama pronalaze u primarnim elementima tkanja i mogućnostima koje nudi materijal, na taj način stvarajući nov pristup likovnosti u okviru tapiserijskpog medija.
Kako se počeci tapiserijske umetnosti u nas, datiraju na ne tako davnu prošlost (od 60-tih godina prošlog stoleća), tako je i "Atelje 61" u prvoj dekadi svog postojanja pristajao na kompromisna rešenja tapiserija čiji su predlošci slike ili grafički listovi bili samo formalno adaptibilni tapiserijskom dekorativnom konceptu, koji su rezultirali na likovnoj sceni i životu stvaranju tzv. novih termina poput "slike u vuni" ili "kopije slike".
Otvarajući izložbu, kustos "Ateljea 61", Radivoje Novakov, istakao je upravo, tu problemsku distinkciju na razini autentičnosti: "Neki manje uspešni slikari ostvarili su u tapiseriji, antologijska dela, dok mnogi poznati umetnici nisu pronašli pravi put do ove umetnosti. Ishod je zavisio prvenstveno od umetnikovog individualnog pristupa tapiseriji kao autentičnoj umetnosti. Kada je umetnik prihvatao tapiseriju, kao drugačije likovno iskustvo, sa težnjom da svoju, ličnu poetiku izrazi u kontekstu novog vizuelnog znaka-strukturirane obojene niti, tada bi nastajalo originalno delo." objasnio je Novakov.
Pozdravljajući prisutne prilikom ceremonije otvaranja izložbe "Autentična tapiserija", direktorica Zavičajnog muzeja - Zamka kulture Belimarković, Jelena Borović-Dimić, zahvalila se na inicijativi "Ateljea 61" u pogledu promocije i prezentacije kulturne baštine, ali i savremenosti u oblasti tapiserijske umetnosti u nas, i potcrtala uspeh Novog Sada u pogledu standardizacija u oblasti evropskih praksi u sferi kulturnih politika, kroz primer profesionalizma i efikasnosti rada čitavog kolektiva "Ateljea 61", u čega je imala priliku da se uveri i prisutna publika na otvarajućoj večeri. Direktor "Ateljea 61", Zoran Bulatović je pozdravio primer dobre prakse u pogledu proširenja saradničke i međuinstitucionalne mreže srodnih ustanova kulture, koja je u bogatoj, bezmalo šestodecenijskoj istoriji postojanja "Ateljea 61" proširena i Zavičajnim muzejom - Zamkom kulture Belimarković.
Izložbu posetioci Vrnjačke banje mogu da pogledaju od 22. maja do 21. juna 2019. u kadgodnjoj letnjoj rezidenciji generala Belimarkovića - Zamku kulture.
Teodora Ž. Janković
|
Deseti međunarodni bijenale umetnosti minijature počinje 24. aprila 2010. godine u Gornjem Milanovcu dodelom nagrada u devet kategorija. Ovogodišnji Gran pri pripao je Saši Marjanoviću za crtež "Pisac". Na Bijenalu su zastupljene i nacionalne selekcije umetnika…
Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Kaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u…
