"nežne strategije otpora" je izložba Roberta Sabo Benke-a (Róbert Szabó Benke), poreklom iz Novog Kneževca, koji je početkom 90-ih odabrao Budimpeštu kao bazu i scenu svoje granične umetničke prakse. Szabó Benke koristi prevashodno fotografski medij, koji tretira na izrazito pikturalan i teatralan način, kombinujući ga sa medijima performansa, videa i instalacije. U svome radu on preispituje i redefiniše pitanja kulturnih, rodnih i polnih identiteata preklapanjem ličnih mitologija i fiktifnih likova i situacija sa realnim osobama i realnim mestima. Szabó Benke sopstvenu umetničku praksu tretira kao svojevrsni instrument za samo-konstrukciju identiteta - kao jednu specifičnu formu života - te time i kao vid otpora spram društveno nametnutih identiteta.

Róbert Szabó Benke koristi fotografiju kao glavni medij svog izražavanja i istraživanja ali joj pristupa postmedijski, proširujući njeno disciplinarno polje na polje performansa, teatra, videa, instalacije. On fotografiju tretira kao viskoestetizovano delo po sebi, na izrazito pikturalan i teatralan način, ali i kao foto dokumentaciju jedne para-umetničke situacije, akcije i samo-transformacije. Likovi koji su predstavljeni na fotografijama su najčešce (samo)konstruisani, umetnik se poigrava sa stvarnim i imaginarnim identitetima, preoblači ih ili raznuđuje, postavlja u svakodnevne ili teatralizovane ambijente, a kao modeli mu služe prijatelji, ljubavnici ili on sam. Tako izrežirane fotografije prate para-istorijski, para-mitološki i futurološki narativi koje umetnik sam kreira. Ključna problemska tačka u radu Róberta Szabó Benkea tiče se pitanja prevazilaženja dominantnih identitetskih narativa i iznalaženja mogućih ličnih i mikro-kolektivnih strategija otpora spram istih. Njegova umetnička praksa jeste vid borbe za pravo na samo-subjektivizaciju koja svoje uporište nalazi u politikama prijateljstva i u emancipatorskom, i subverzivnom, potencijalu ljubavi.

Izložbom "nežne strategije otpora" u MSUV se prvi put predstavlja delo Róbert Szabó Benkea domaćoj publici. Postavka predstavlja presek kroz njegov tridesetogodišnji rad i artikuluše se kroz tri tematske celine – The Place, The self, the Other – u koju se uklapaju odabrani radovi iz različitih perioda i faza. Pored samih radova biće izloženi i prateći materijali iz porodičnog albuma, isečci iz dnevne štampe, dokumentacija o performansima i umetničkim akcijama i druga parafernalija koja će dodatno istorijski i kulturološki kontekstualizovati umetnikov rad. Umetnik će u okviru postavke realizovati instalaciju "Moja kuća" koja će predstavljati njegov privremeni dom u Muzeju tokom trajanja izložbe. Predviđene su i druge prateće aktivnosti koje predviđaju učešće publike, vođenja kroz izložbu, radionica i ulični performans.

Róbert Szabó Benke (1970) je odrastao u Novoj Kanjiži, a gimanziju je završio u Sremskim Karlovcima. 1990. se iz Novog Sada preseljava u Budimpeštu gde razvija i afirmiše svoju umetničku praksu u kontekstu alternativne i potom institucionalne scene na prelazu iz 90-ih u Ludwig Museum u Budimpešti, Narodni Muzej u Varšavi, Berlinskom bijenalu) a radovi mu se nalaze u važnim privatnim i javnim kolekcijama (Alföldi Róbert, Budimpešta, Institute of Contemporary Art (ICA), Dunaújváros, Kiyosato Museum of Photographic Arts, Japan).

Branko Popović (1971) je nezavisni kustos, reditelj i performer poreklom iz Novog Sada koji živi i radi u Italiji. Diplomirao pozorišnu režiju na INSAS u Briselu, doktorirao teatrologiju na Univerzitetu u Bolonji. Aktivan na polju post-dramskog pozorišta i na polju relacione umetnosti sa brojnim projektima u Evropi i Aziji. U svom radu bavi se pitanjem preplitanja performativnosti i teatralnosti u izvođačkim i vizuelnim umetnostima i pitanjem političnosti i transformativnog potencijala umetničke prakse.

Otvaranju izložbe prisustvovaće i Julia Fabeni, direktorka Ludvig Muzeja, muzeja savremene umetnosti u Budimpešti, uz čiju podršku i saradnju se izložba realizuje. Na otvaranju će svirati pijanistkinja Branka Parlić.