Foto: Bojana Janjić / MSUB

Interpretacije su oblikovane u raznovrsnim umetničkim formama i medijima (od taktilnih i audio radova, do performansa i prostornih, ambijentalnih instalacija) sa namerom da što vernije prenesu značenja, priče i doživljaje dela iz zbirki Muzeja. Na ovaj način Muzej je u skladu sa savremenim muzeološkim standardima želeo da svoje zbirke učini pristupačnim ljudima kojima je čulo vida uskraćeno i svima koji su spremni da se upuste u avanturu istraživanja umetničkog nasleđa 20. i 21. veka na interaktivan način.

Do sada su se u predstavljanju umetničkih dela slepim i slabovidim osobama obično koristili taktilni dijagrami, odnosno replike – reljefi i objekti namenjeni dodirivanju, dobijeni mašinskim putem, 3D štampom ili radom na CNC mašini. Zbog preciznosti linearne mašinske izrade reljefa ili oblika, najčešće su predstavljani radovi apstraktnih umetnika. Izložba U dodiru sapo prvi put kod nas pravi ovakav iskorak iz očekivanog i akcenat stavlja na doživljaj, iskustvo i interpretaciju. Tako se radovi mogu osetiti, gledati ili interpretirati kroz subjektivno iskustvo, gde ne postoji matrica ili šablon, već sloboda svakog posetioca da delo tumači i doživi na svoj način.  

Radovi koji tumače i interpretiraju dela iz zbirki Muzeja rezultat su intenzivnog i interdisciplinarnog istraživanja u kojem su pored studenata učestvovali i njihovi profesori Mrđan Bajić i Radoš Antonijević, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti Katarina Krstić i Senka Ristivojević, i Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ uz pomoć kolega iz Saveza slepih Srbije. Pitanje na koje su tražili odgovore bilo je: Kako interpretirati, približiti delo vizuelnog stvaralaštva osobi koja ne vidi? Na to se nadovezuje i pitanje: Na koji način slepim i slabovidim osobama učiniti dostupan ogroman iskustveni potencijal koji nude zbirke Muzeja savremene umetnosti, a koji u broju iznosi preko 8.300 umetničkih dela – slika, crteža, grafika, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, video radova, i mnogo više narativa i izvora za učenje.

Za ovaj mali eksperiment izabrana su dela iz zbirki Muzeja koja nose ideju društvene transformacije, kako bi se istakla namera da se u prostoru Muzeja stvori emocionalno rezonantna sredina, koja će podstaći ljude da budu agenti promena za sebe i za svoju okolinu. Radovi studenata referišu na dela autora koji su, između ostalih, oblikovali umetničku scenu na našim prostorima, a to su Kosta Miličević, Rihard Jakopič, Vane Bor, Pivo Karamatijević, Ivan Tabaković, Petar Lubarda, Radomir Reljić, Bora Iljovski, Petar Omčikus, Zoran Popović, Tomislav Peternek i Vladimir Miladinović. Mladi umetnici preuzeli su ulogu medijatora i ponudili jedan način da se umetnička dela iz zbirke sagledaju. Oni su ponudili nove ideje i nove poglede. Dali su jedan segment priče koji saznajemo slušajući i dodirujući radove. Tako ova izložba ne predstavlja objašnjenje radova iz zbirki već poziv da se dela istraže i dožive drugim čulima, putem dodira, mirisa i zvuka. Kroz senzorno, taktilno i auditivno iskustvo podstiče se intimniji dijalog sa umetničkim nasleđem, omogućava nam se da aktiviramo naše „unutrašnje oči“ i svoj um otvorimo za nove percepcije.

Pored interpretativnih radova studenata FLU, izložbu prate legende prilagođene slabovidim osobama, kao i legende štampane na Brajevom pismu. Takođe, svako izloženo delo prati i zvučni opis samog dela i informacije o autoru i delu, koji su dostupni na nosačima zvuka, a mogu se pruzeti i putem aplikacije Guide Me očitavanjem QR koda koji se nalazi kod svakog dela. Ovaj vid audio deskripcije grafičkog sadržaja osobama koje otežano vide ili su slepe poznat je još od antičkog vremena pod nazivom „ekfraza“, a za potrebe izložbe U dodiru sa opise je pripremila Violeta Vlaški, a snimljeni su u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“. Uz ove didaktičke alate, prostor izložbe označen je tiflo stazama za lakše snalaženje i kretanje slepe i slabovide publike.

U dodiru sa je inkluzivna izložba koja predlaže nov pristup prilagđavanju, medijaciji i interpretaciji umetnosti. Ova izložba ističe važnu ulogu umetnosti – da bude putokaz, da pomogne da upoznamo sebe i spoznamo sopstvene mogućnosti i sposobnosti.

Učesnici na izložbi, studenti Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu: Katarina Bošković, Luka Cvetković, Bogdan Đukanović, Filip Đukić, Katarina Jovanović, Ana Marinković, Jelena Mirković, Konstantinos Patelis Milićević, Andreja Prokopijević, Marija Tomić, Sabine Vedege i Nikita Živanović.

U toku trajanja izložbe planirani su prateći programi i promocija kataloga izložbe.