 BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) organizuje od 8. do 28. juna 2019. u Izložbenom salonu na Andrićevom Vencu 51. Majsku izložbu, a prvi put posle 30 godina, pored domaćih autora u glavnom programu, naći će se i dela umetnika iz regiona bivše Jugoslavije.
Radovi 21 umetnika iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Crne Gore naći će se pored radova 121 autora u okviru selekcije Glavnog programa, objedinjene temom "Udah". Ta novina u programu, prema navodima organizatora, predstavlja zapravo vid po(ve)zivanja sa nekadašnjom praksom gostovanja na Majskoj izložbi umetnika, članova udruženja sa teritorije nekadašnje Jugoslavije.
Novina programa Majske izložbe je i predstavljanje pobedničkog rešenja za logo te tradicionalne manifestacije (autor Nenad Galantić), čime je i njen celokupan vizuelni identitet upotpunjen.
Umetnici različitih generacija, poetika i stremljenja, okupljeni oko teme "Udah", predstaviće 164 rada u raličitim medijima i različitim disciplinama.
U okviru pratećeg programa 51. Majske izložbe, u Maloj galeriji ULUPUDS-a otvorena je samostalna izložbe dobitnice Velike nagrade 50. Majske izložbe Dominike Morariu "Prostori bez daha".
Majska izložba je tradicionalna, najstarija i najznačajnija godišnja manifestacija ULUPUDS-a, koja predstavlja svojevrsni presek aktuelnog, raznorodnog delovanja članova tog udruženja u devet oblasti primenjenog vizuelnog stvaralaštva: arhitekture, vajarstva, slikarstva i grafike, tekstila i savremenog odevanja, scenografije i kostimografije, dizajna, umetničke fotografije, keramike i stakla, i teorije, kritike i istorije umetnosti.
Izvor: SEEcult |
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se svojim najnovijim grafičkim ostvarenjima na Četvrtom međunarodnom festivalu mecotinte (4th International Mezzotint Festival) koji se od 18. avgusta do 24. septembra 2017. godine…
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
