CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2011
Terra 28
Terra 23
Videomedeja 16
Videomedeja 21
Dunavski dijalozi 03

Sponzor rubrike
Sara Masnikosa - Objekti u Galeriji SULUV Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 17. do 25. juna 2019. objekte Sare Masnikosa (1995, Subotica). Studira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, u klasi profesora Vlade Rančića i u klasi profesora Gorana Despotovskog.Image

Image

Realizacija izložbe je u okviru projekta "Program saradnje" Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Akademije umetnosti u Novom Sadu kroz prateći program Završne izložbe studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Radovi iz serije "Sve igre koje smo igrali" čine prostorne objekte koji u sadržaju teme prikazuju različite vidove društvenog angažovanja. Prostorne kutijaste forme u relaciji sa integrisanim figurama ukazuju na određenu situaciju, događaj, preplet, radnju i ritam u kretanju i dinamici. Ovi radovi prikazuju segment žIvotnog kroz interakciju društvene igre određujući status u međuljudskom i prostornom dijalogu. Ograničeni prostor, mapiran kroz dimenziju kutije, predstavlja pozornicu određene čovekove funkcije.


Izložba "Sve igre koje smo igrali" Sare Masnikose fokusira se na društvene uloge, to jest na očekivana ponašanja koja treba da imamo u određenim društvenim situacijama. Prema sociolozima, svaki pripadnik društva je zbir društvenih uloga koje tumači; tako na primer jedna osoba može biti i student, i otac, i sin, i suprug, ali u zavisnosti od drugih pojedinaca koji je okružuju u određenom kontekstu, osoba ima određeno očekivano ponašanje.

Tako se, recimo, kolegama i profesorima ne obraća na isti način kao svom detetu, a na svadbi se ne ponaša kao u redu u pošti. Prema Džordžu Herbertu Midu, američkom sociologu, psihologu i filozofu koji je ispitivao sociologiju svakodnevnog života i socijalni biheviorizam, razumevanje društvene okoline se razvija u dve faze: kroz period igranja i kroz period igre.

Prva faza se odvija u detinjstvu, kada deca kroz igranje imitiraju odnose koje primećuju kod odraslih, preuzimajući uloge majke ili deteta, učiteljice ili đaka, policajca ili kradljivaca itd. Ali igra počinje tek u odraslom dobu, kada osoba poznavajući "pravila igre" i svakog ko je uključen u igru/interkaciju, anticipira njihove akcije i na osnovu toga ima određeno ponašanje (recimo, pri čekanju na šalteru, svesni smo da možemo sve završiti tog dana ili da će odbiti da nam prime predmet jer nemamo sve papire, ili će zaposleni otići na pauzu baš kada mi dođemo na red, znamo da neće biti gde da se sedne u čekaonici, da neće biti klime i sl.). Od situacije i od anticipacije ponašanja drugih koje će se desiti pri društvenoj interakciji, individua oblikuje svoje ponašanje. Prema Midu, igra je anticipiranje ovih situacija („šta ako me odbiju na šaletru jer imam 14, a ne 15 papira, a čekao sam četiri sata“) i naša konačna reakcija kada se nađemo u (ne)očekivanoj situaciji.

Radovi Sare Masnikose se fokusiraju ne različite uloge i odnose među ljudima i to upravo na one koji izgledaju kao da su večni i stalni kada je ljudski rod u pitanju. U svoje radove tako unosi metaforične i alegorijske predstave, stvarajući klupko zmija, kompozicije koje podsećaju na Vrata pakla Ogista Rodena, scene u kojima pojedinac gazi preko leševa da bi stigao do cilja. Pralelno sa ovim zapletima iz narodnih predanja i istorije umetnosti, Masnikosa uvodi i strukturu društvenih igara, koje služe kao matrice koje usmeravaju društvenu interakciju.

Metaforično, ona time upućuje na činjenicu da smo svi mi formirani kao osobe kroz niz društvenih situacija u kojima su, kao u igrama, unapred određena pravila (osnovna škola, srednja škola, itd.). Da bi prikazala sve ovo, Masnikosa uvodi element kutije, kao svojevrsnu maketu scene, razvijenu u treću dimenziju iz slike. Te kutije omogućavaju interaktivnost, sve se daju otvoriti kao fioke, kredenci ili kao triptisi, stvarajući od izložbe niz malih kabineta kurioziteta koji angažuju posetioce da zavire u društvene situacije koje kriju. Na taj način, svaka crna kutija kada se otvori postaje malo pozorište zamrznuto u jednoj sceni. Odabirajući crnu i belu boju za većinu svojih radova, Masnikosa dobija pročišćen likovni izraz, ali i dualitet kontrastnih elemenata koji nosi dodatni semantički sloj, kao u crno-belim figurama u šahu. Kroz ovaj crno-beli odnos, umetnica ukazuje na to da se osobe i njihove društvene uloge formiraju u odnosu na druge, kroz oponiranje i kontrast. Osim toga, ona ukazuje i da u društvenim odnosima nije ništa baš tako crno-belo kao u umetnosti.

Sonja Jankov
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš 2020. godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će...
BEOGRAD. U Muzeju Jugoslavije u Beogradu od 2. decembra 2020. do 28. februara 2021. biće predsavljena gostujuća izložba "Alan Ford trči...
BEOGRAD. Srbiju će na 60. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji, koja će se održati od 20. aprila do 24. novembra 2024, predstavljati ...
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
APATIN. Galerija Meander predstavlja od 1. do 14. novembra 2019. izložbu Srđana Dimića Demona (1981, Zemun). Obrazovanje je stekao na Akademiji...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i kulturoloških vizualizacija ideologije koja je u vremenu svoje vladavine transformisala mnoštvo kulturnih vrednosti Jugoslavije, na radost publike u...
Knjige i časopisi
Knjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta...
Intervju
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija ne samo sistem...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom