Povodom ovog Bogdanovićevog umetničkog rada Malgorzata Butterwick, istoričar umetnosti iz Krakova, je napisala sledeći kritički osvrt: „Kako smo ulazili u prostor, već je bio pripremljen za performans. Nenad je stvorio posebno slikarsko platno nalik na niski stolić, sa pet cevčica privezanih za površinu i obešenih na pod. Predstavio je naziv performansa “Svakodnevna situacija za lepšu sliku”, i odmah počeo slikajući reč “NICER” na platno sa pet osnovnih boja, direktno iz tube. Slova su bila postavljena u blizini otvora cevčica. Zatim je pojeo sendvič, oprao zube, i ispljunuo vodu kojom je isprao usta kroz cevčicu na platno. Ona se pomešala sa bojom prvog slova N, ostavljajući zamrljan trag. Umetnik je ponovio sličnu akciju pet puta, u opuštenom ritmu, koristeći različite vrste hrane (pomorandžu, čokoladu, hleb...), i na kraju ispušio cigaretu. Svaki put je sledeće slovo bilo isprano vodom. Na kraju, prešao je rukom grubo preko slike i na taj način je stvorena konačna slika, skinuta sa rama i odneta. Akcija je time završena.

Performans je bio veza između umetnosti uživo i slikarstva, mogli bismo reći “akciono slikarstvo”, ali na način koji akciji daje novi, jači kontekst na vlastiti način, ne samo kao sredstvo za stvaranje estetskog efekta. Ovde život, iako fragmentiranom i simboličkom gestom, ulazi u akciju slikanja da bi stvorio sliku koja je direktno povezana sa ”svakodnevnim” običnim aktivnostima. Umetnik implicira da je umetnost za njega tekući proces, performans je životni stav, ne samo povremeni ”čin”. Takođe bih da istaknem humorističku stranu upotrebe reči ”NICER” (lepše - prim. prev.), koja na engleskom stvarno znači sve i ništa, ustvari pomalo kliše. Možda Nenad pokušava da pokaže laganu odvojenost od korišćenja platna kao objekta za divljenje... dok u svojim drugim akcijama tretira sebe kao ”platno” za akcije, vlastito slikanje ili slikanje drugih na njemu kao ”Čoveku galeriji” koja putuje širom sveta. Ovde je situacija okrenuta, koncentrisana na odnose između osnovnih životnih pojmova i stavova pri ”stvaranju umetnosti”.


Sa engleskog preveo Radoslav B. Čugalj