NOVI SAD. Posle duge i teške bolesti, preminuo čuveni akademski grafičar i slikar Pavel Pop (1948) koji je više od dve decenije svoja dela stvarao u ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Diplomirao je grafiku na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi 1975. godine. U okviru svog likovnog stvaralaštva razvio je koncept koji je stručna kritika nazvala imaginativni realizam.
"Pavel svoje slobodne grafičke listove izrađene u dubokoj štampi (najčešće bakropisom) ispunjava virtuoznim crtačkim rukopisom starih majstora, kojim suvereno vlada i stvara nadvremenske, oniričke vizije smeštene u uzbudljivo, harmonično uzkovitlanom irealnom prostoru slike. Popovi grafički listovi imaju savremeni, ali ujedno i tradicionalistički - što znači - postmoderni akcenat, razpoznajemo na njima stilske karakteristike manirizma, elemente neonadrealizma, ali čini nam se, da se u suštini radi o romantizirajućoj koncepciji, u kojoj je ipak najbitnija mašta", pisao je o njemu Vladimir Valenćik, jedan od koautora nedavno štampane Likovne monografije koja prikazuje rad ovog velikog umetnika.
Kroz ovo kapitalno delo, predstavljen je kompletan umetnički opus Popa. Tu su njegovi rani radovi, kao i ciklusi i faze "bratislavskog studenta" i učenika slavnog Brunovskog. Sava Stepanov, koautor na izradi monografije, kaže za Pavela Pop da je on bio umetnik koji je iz ciklusa u ciklus stalno razvijao svoju umetničku ideju.
"Izražavao se i kao grafičar i kao izvanredan crtač, jedan od onih koji su dostigli veoma visoke domete kao crtač, a bavio se i slikarstvom. Ono što je karakteristika njegove umetnosti jeste to da je on umetnik tipičnog postmodernističkog senzibiliteta. Njegov umetnički opus je posvećen jednom živom dijalogu sa istorijom umetnosti, sa umetnicima iz prošlosti, sa njihovim idejama, slikama, radovima. Dakle to je jedan od onih umetnika koji je u nesigurnim, kriznim vremenima, u kakvim mi živimo, tražio čvrste oslonce za svoju umetnost u proverenim vrednostima koje su osvedočene u istoriji umetnosti".
U jednom od razgovora za 021.rs, Pavel Pop je kazao da je za njega umetnost traganje, najčešće za istinom. A kako je u današnjem svetskom "melting pot-u" velikih reči bez imalo odgovornosti prva na udaru istina, tako je i umetnost sve ređa.
"To se primeti po bijenalima i likovnim kolonijama. Danas na Bijenale u Veneciji dolaze smećari i nose ono što je izloženo, a to nije umetnost. Na likovnim kolonijama je postalo normalno da dođete na dva dana, pojedete gulaš i ostavite sliku. To je opis slikarstva danas", pričao je Pop.
Izvor: 021.rs
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2001. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA ovogodišnjim sazivom je obeležio ne mali jubilej: 20 godina izvanrednog postojanja i rada. Bez potrebe da se ulazi u analizu svakog autora i ostvarenih…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
21000 Novi Sad, Srbija Bulevar Oslobođenja 145/123 Mobilni telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
NOVI SAD. Posle duge i teške bolesti, preminuo čuveni akademski grafičar i slikar Pavel Pop (1948) koji je više od dve decenije svoja dela stvarao u ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Diplomirao je grafiku na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi 1975. godine. U okviru svog likovnog stvaralaštva razvio je koncept koji je stručna kritika nazvala imaginativni realizam.
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2001.
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
