Ferit Kuyas, Šenjang, Kina, 2016 (iz foto serije everywhere anywhere, 2004-2019)

Izložba "Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje?" podrazumeva nastavak saradnje Salona Muzeja savremene umetnosti iz Beograda i Nove Galerije Höhmannhaus  iz Augsburga u Nemačkoj. Saradnja  podrazumeva razmenu izložbi i promovisanje lokalnih i internacionalnih umetnika kroz ove dve institucije, unutar obe scene. Razmena  je započeta u oktobru prošle godine izložbom pod nazivom  Iza slike  na kojoj su se predstavili srpski umetnici koji su u svom dosadašnjem radu pre svega usmereni na izraživanje i produkciju unutar medija videa i digitalne slike.

Internacionalna izložba pod nazivom "Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje?" predstavlja fotografe i video umetnike koji u svojim radovima preispituju prirodu i proces globalizacije kroz promenu vizure grada, urbanog, ali i unutar nacija i ličnih života. Različitosti, posebni kulturni identiteti postaju marginalizivani pod sve većim pritiskom koncepta univerzalizma. Tradicija, nacionalno i istorijsko pamćenje osobenih (i manjih) kulturnih identiteta postaje relativizovano u odnosu na dominantne kulture i njihove hegemone politike. Politika, ekonomija, novi mehanizmi komunikacija kao moćne sile doprinose stvaranju važećih atributa i “vrednosti” nove internacionalnosti koja nam nudi univerzalno ujednačavajuće životne perspektive. Velike metropole sa međusobno „istovetnom“ arhitekurom počinju da nalikuju jedna drugoj i kao takve  najkonkretnije dočaravaju ovaj dramatičan razvoj. Umetnici ovde  pozvani  promišljaju društvene i kulturološke promene koje nastaju unutar prirode globalizacije. Njihovi radovi kao kritičke refleksije osciliraju u svom izrazu ukazujući na stalnu ambivalenciju unutar emocija, nemira i nade.

Radovi prenose lične priče umetnika. Te priče, međutim, ne ostaju privatne. One su zapravo utkane u dalekosežna pitanja o stanju stvari u savremenom svetu koji okružuje njihove sudbine. Umetnička dela posredno postavljaju pitanja: kakvoj sudbini se možemo nadati unutar sistema koji uporno zanemaruje kulturne posebnosti, poreklo i uspomene? Šta formira naše životne urbane prostore? Da li ti prostori predstvaljaju platforme za mogući diverzitet života i pojava, a  samim tim i za ljudsko dostojanstvo?

Thomas Elsen je istoričar umetnosti i kustos iz Nemačke. Kao kustos za vizuelnu umetnost i fotografiju radi pri instituciji Umetničke zbirke i muzeji grada Augsburga u Nemačkoj. 1996. godine pri istoj instituciji osnovao je dve galerije za savremenu umetnost, Novu galeriju Höhmannhaus i H2 – Centar za savremenu umetnost u Staklenoj palati. Od skorašnjih izložbi izdvajaju se : A Process – ‘Der Greif’ photography magazine (2014); Faces of Disappearance (sa Sofi Kale, Lari Saltanom, između ostalih 2015/16); Not Here Yet, zajedno sa Selinom Lunsford (sa Alberto Garcia Aliksom, Mauricio Katelanom, Hamiš Fultonom, Ferit Kujasom, između ostalih, 2016/17). Organizovao je izložbe pri  manifestacijama Evropski mesec fotografije (EMOP) u Berlinu (2012), Dizeldorfski foto vikend (2013), Taškensko foto bijenale (2014). Thomas Elsen je član Nemačke akademije fotografije od 2012. godine.