CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Noć muzeja 2014
Terra 17
Digital Art 09
Digital Art 01
Digital Art 02
Noć muzeja 2012

Sponzor rubrike
Đorđe Lazić Ćapša - Ambijentalna instalacija ili vraćanje prostora čoveku Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Atrijum u sedištu Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi podijum je na kom vajar iz Sremskih Karlovaca Đorđe Lazić Ćapša od kraja juna 2019. stvara apstraktnu izložbu, treću takvog tipa u svojoj stvaralačkoj karijeri. Čitava površina atrijuma biće ispunjena likovnim elementima koji zajedno tvore kompoziciju koju je nazivao "Kretanje prostora".Image

Image
Đorđe Lazić Đapša. Foto: Dnevnik (B. Lučić)



Za izložbu otvorenu 2006. u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" u Sremskim Karlovcima, a pod nazivom "Rađanje prostora", Đorđe Lazić Ćapša je dobio nagradu Art magazina "Izbor godine" za najbolju izložbu.

"Kretanje prostora" je i naziv izložbe koja se zapravo nadovezuje na prethodnu, otvorenu 2006. u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" pod nazivom "Rađanje prostora", a ova pak na izložbu nastalu 1990. u sklopu proslave tri veka Seobe Srba u Sremskim Karlovcima. U pitanju je veoma složena skulptura za realizaciju, zahvat u kom pokušava da se bavi problematikom prostora podstaknut činjenicom  da je današnji čovek ostao bez prostora koji bi mogao nazvati svojim i doživljavati ga tako.

Za ono što stvara Ćapši će biti potrebno oko 10 kubnih metara zemlje, što za trodimenzionalne elemente, što za realizaciju njegovih zamisli u parteru. Specifičnost ove postavke i kompozicije  je i u tome što traje koliko i izložba. Publici će biti omogućeno mesec dana da pokuša da iščita poruke koje nosi. Kada izložba bude zatvorena, postavka nestaje i vraća se tamo odakle je materijal i uzet. U prirodu.

"Kroz materijale iz prirode, kompozicione elemente od kojih stvaram određene oblike, pokušavam da čoveku koji je zarobljen, po mom mišljenju civilizacijom i njenim dostignućima, pogotovo danas u vreme savremenih tehnologija zbog kojih se ljudska privatnost gubi i nestaje, pružim nešto što mu je oduzeto i što bi moglo da se nazove njegovim ličnim prostorom" objašnjava Ćapša. "U suštini svi prostori su nam uzeti, svaki ima naziv i nečemu služi, ali su na taj način izgubljeni za pojedinca i on ne može da mu menja funkciju i nazove ga svojim. Ovde pokušavam pojedincu da ponudim prostor koji nema ime, ali koji će on da doživi kao svoj, sa kojim će on kada uđe u njega da komunicira, i nazove ga kako smatra i oseti da treba. Njegovo je samo da uđe, da se oslobodi svih predrasuda u traženju nekakvih imena, značenja i funkcija prostora, i da pokuša da se okrene sebi, svom doživljaju. Sve ovo ovde ima svoju priču i kroz likovnu apstraktnu formu odašilje poruku, koju čovek treba da iščita do nivoa koji on može, bez unapred datog tumačenja."

Materijali koje koristi i tehnologija koju je u ovom projektu počeo da primenjuje, oslonjaju se na tradiciju gradnje stambenih objekata od prirodnih materijala iz okruženja mnogih kultura u svetu. Zemlju, slamu, drvo, trsku koristi da gradi neke svoje forme koje jesu apstraktne, ali u službi osnovne ideje.

"Koristim prirodne materijale i oblike u kompozicijama zato što su genetski zapisani u čoveku, i on se, prepoznajući trsku, zemlju, slamu, kao nešto što mu je blisko, maksimalno otvara prema tom novostvorenom prostoru i tada se komunikacija između prostora i pojedinca može ostvariti na najdirektnijem nivou. Svaki čovek bez obzira na likovno obrazovanje, treba čim uđe da ima pozitivan doživljaj. Moja ideja je da ovaj prostor odaje pozitivnu energiju i da se čovek kada uđe u njega oseća dobro. To je važno kako bi se on otvorio i da bi njegova komunikacija sa prostorom mogla maksimalno da se ostvari. Nastojim da putem oblika, materijala, boje - svih elemenata koji ne pripadaju jeziku kao formi, ali jesu jezik i to vrlo čitljiv za sve ljude na zemaljskoj kugli, bez posrednika - stvorim nešto što će biti lep doživljaj za svakog pojedinca."

Lazić planira da kompoziciju završi početkom septembra 2019, što je mnogo kraći period od onog kada je stvarao prethodnu, a za nju je utrošio devet meseci, kako kaže, onoliko vremena koliko je potrebno da se rodi čovek. Sadašnja izložba se oslanja na prethodnu budući da tretira prostor na isti, specifičan način, s tom razlikom što su  dimenzije atrijuma, pružile mogućnost umetniku koju nije imao prošli put.

"Prostor ima veću visinu i omogućava mi da naglasim vertikale koje su vrlo važne u ljudskom doživljaju. Čovek kada dođe u lošu životnu situaciju, ima potrebu da podigne glavu ka nebu i to je potpuno prirodno. Ja tu potrebu njegovu pokušavam ovde da naglasim i zato će prvi deo izložbe biti malo teskoban svojim oblikom. Pritiskaće čoveka u fizičkom smislu da bi, kada izađe iz toga, vertikala došla do punog izražaja. U tom momentu će pogled da mu seže do vrha i da se završi u nebu. To je nešto što je  prostor u atrijumu ponudio, što ću kroz ovaj rad pokušati maksimalno da naglasim i iskoristim. Izložba će imati i dodatnu dimeziju. U jednom tunelu će biti projektovane fotografije sa prethodne dve izložbe i možda emitovan film o poslednjoj postavci Svetlane Miljanić sa RTV-a.

Izvor: Dnevnik (Zorica Milosavljević)

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

15 Bijenale minijature
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja u Paviljonu u Tvrđavi, od 10. do 30....
ZEMUN. Izložba "Zemunska podsećanja" biće otvorena od 17. do 29. decembra 2019. u...
BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva kolege da, povodom Međunarodnog praznika...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Muzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej...
IK Prometej preporučuje
Vislava Šimborska - Neobavezna lektira
Vislava Šimborska
Neobavezna lektira
 
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi ...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageBauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo  Moholji Nađ, Ludvig Mis…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImageJunakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom