CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 23
Dunavski dijalozi 03
Dunavski dijalozi 01
Terra 25
Videomedeja 19
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2012

Sponzor rubrike
Milija Belić - Strip, slike i skulpture Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageGORNJI MILANOVAC. Kulturni centar Gornji Milanovac i biblioteka "Braća Nastasijević" predstaviće od 8. do 22. avgusta 2019. godine u Modernoj galeriji izložbu "Strip, slike i skulpture Milije Belića", srpskog slikara, skulptora, likovnog kritičara, publiciste i strip autor iz Lazarevca. Zbog obimnosti postavke radovi će osim u Modernoj galeriji biti izloženi i u Holu velike sale Kulturnog centra.Image

Image

Milija Belić (1954, Rudovci). Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarski, u klasi profesora Zorana Petrovića. Dobitnik je nagrade za crtež na Fakultetu likovnih umetnosti kao najbolji crtač u generaciji, u klasi profesora Aleksandra Lukovića, 1974. Stipendista je Francuske vlade u periodu 1983-84. godine, od kada paralelno boravi u Parizu i Lazarevcu. Odbranio je doktorsku tezu na Sorboni 1994. i stekao titulu Doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog Univerziteta. "Belićeva poetska priroda ne teži deformaciji kao principu, niti nasilju nad geometrijskom logikom: ona jednostavno žudi otkriću nove dimenzije poetskog govora koja je istovremeno i nova dimenzija doživljaja i razumevanja sveta. Ima tu i potajne žudnje za ulaskom u tamne prostore tajne, u one oblasti čovekovog duha koje nikada nisu sasvim obasjane svetlošću svesti. Poverenje u nauku ne isključuje mogućnost dodira sa poetskom strukturom sveta." (Sreto Bošnjak)

Nije toliko neobično pa ni retko da neki veliki i priznati umetnik karijeru započinje u sferi popularne kulture, recimo, praveći pre artističkih, komercijalne filmove, pre velikih građevina, dizajn enterijera, ili pak pre značajnih slika, stripove. Ono što bitno razlikuje Miliju Belića od stvaralaca koji se nerazumno stide svojih početaka je njegova svesrdna i više nego požrtvovana želja da svojim sugrađanima podari izložbu "Obećanja prošlosti" kao podsetnik na dane rane slave u jednoj bliskoj ali sasvim drugoj umetnosti od one po kojoj će postati svetski poznat.

Francuski teoretičari umetnosti su ispravno prepoznali kulturnu revoluciju krajem 60-ih godina prošlog veka kao trenutak kada i strip dobija priliku da se emancipuje kao nova (za sada poslednja po redu, deveta) umetnost, iako je to suštinski odavno bio. Ipak, u Jugoslaviji toga doba su vesti verovatno malo kasnile, jer je malo ko mogao smatrati recimo najpopularniji strip u to doba - "Mirka i Slavka" kao deo bilo kakve visoke kulture. I oni to nisu bili, to niko ne tvrdi, ali se eto jedan mladi saradnik "Dečjih novina", narečeni Belić, deo manufakture saradnika koji su suštinski crtali ovaj prvi domaći stripski blokbaster projekat (dostižući tiraže i do preko 200.000 primeraka) ipak usudio da svedene i detaljima siromašne crteže tvorca projekta – Desimira Žižovića Buina oplemeni sitnicama koje intrigiraju čitaočevo oko. Time bi, makar malo, pretvarao "Mirka i Slavka" u nešto više od proste ilustracije priče koju nose arhetipski junaci, raubovani do neočekivanog nivoa visoke komercijalizacije. Likovi dvojice partizanskih kurira su se tako pojavljivali na šoljicama za kafu, majicama, školskim torbama, sveskama, pernicama, bombonama, da bi kao kruna svega došao istoimeni film Branimira Torija Jankovića iz 1973. godine, ali ničega toga ne bi bilo da nije postojao strip.

Danas nezaboravni deo ex-YU ikonografije, "Mirko i Slavko" ostaju večiti deo detinjstva svih koju su odrastali sa njima, dok u slučaju Milje Belića, označavaju i sazrevanje autora koji kao maltene dete počinje, posle kratkog probnog kaljenja na ilustrativnim poslovima, da radi na najozbiljnijem mogućem projektu primenjene umetnosti u čitavoj državi. Početkom sedamdesetih, dok još traje relativno zlatno doba domaćeg stripa, pre no što će ga pokositi kao kolateralnu štetu apsurdni porez na šund 1979. godine, i Milija Belić uspeva da se iskaže kao neuporedivo slobodniji autor u časopisu "Kuriri" koji je iz literarnog nadopunjenja storija o Mirku i Slavku evoluirao u još jedan stripski magazin, ali fokusiran na domaće teme i dabome, domaće autore istih. Zaista previše "fin" za Buinov grubi pristup stripu kao mediju, Belić dobija još veću čast i priliku da se posle serije epizoda mladog partizanskog dinamičnog dua, oproba u sopstvenom projektu, na kojem je mogao da se vizuelno razmaše, a istovremeno dobije tihu, nikad ne elaboriranu podršku Srećka Jovanovića, legendarnog urednika "Dečjih novina" i verovatnog scenariste avantura o dečaku Danu i njegovom najboljem prijatelju psu Rikiju. Belić zdušno prihvata izazov, i kreira upečatljive kadrove koji su paradoksalno još dinamičniji i uzbudljiviji od ipak kalkulantskim pristupom pisanog "Mirka i Slavka". Ove jednostavne ali tople i bezgranično nostalgične epizode doživljaja junaka sa kojima se svako mogao identifikovati, služile su i kao savršeni ulaz u svet čitanja za generacije koje su odrastale na ulicama uz klikere i lastiš, i krili stripove u udžbenicima, ili ih čitali uz baterijsku lampu pod pokrivačem posle gašenja svetla u kući. Poslednji put, pre no što će televizija i igrice zauvek oduzeti pažnju nekih novih klinaca koji neće više sopstvenom maštom nadopunjavati zaplete crtanih priča koje su stežući ušteđenih par dinara od džeparca željno iščekivali na kioscima svake druge nedelje.

Konačno, još jedna stvar karakteristična za strip je da je nakon konačnog raskola moderne a onda i savremene umetnosti sa figuracijom, upravo on (p)ostao utočište za slikare i druge vizuelne umetnike koji su želeli i umeli da crtaju ljude, životinje i predmete onakvima kakvi jesu. Belić će ipak sazreti izvan toga, ostvarivši impozantnu karijeru u svetu apstraktne umetnosti današnjice, ali je itekako u svojim stripovima pokazao da je dostojan naslednik velikana prošlosti sa tim tako "finim" stilom i poetikom koja evocira majstore poput Harolda Fostera ili Andrije Maurovića.

Pavle Zelić, pisac, scenarista i teoretičar stripa

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Predstavite galeriju u Art magazinu

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš 2020. godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će...
NOVI SAD. Ursula San Kristobal je španska umetnica i istraživačica posvećena eksperimentalnoj muzici, performansu i video umetnosti. U svojim...
BEOGRAD. Galerija "B2" pedstavlja od 13. aprila do 4. maja 2024. grafike Slobodana Kneževića Abija (1948, Bačko Dobro Polje). Diplomirao je...
LONDON. Benksijev rad na poznatoj slici iz doba impresionizma prodat je na aukciji za 7,6 miliona funti (9,8 miliona dolara), što je druga...
NIŠ. U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od 8. do 28. oktobra 2020,...
Kalendar događaja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Ruski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Pavle Jovanović
 
Reportaže
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno višoj ceni od početne, na aukciji u krilu Rišelje, čuvene aukcijske kuće "Otel Druo" u Parizu. Ovu informaciju objavila je...
Knjige i časopisi
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju ...
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom