Ivana Tomanović

Iglika Hristova

Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi izvorno  je zamišljen kao niz izložbi u kojima se konfrontiraju ili usaglašavaju stavovi učesnika – poput razgovora u kojima svaka strana prezentuje i štiti svoje shvatanje sveta i umetnosti. Ove godine program Dunavskih dijaloga obuhvata devet takvih izložbi na kojima umetnici iz podunavskih zemalja izlažu sa srpskim umetnicima. Stvoreno je niz izuzetno zanimljivih dijaloga, reklo bih se na tri teme – o urbanom svakodnevlju (Novi Beograd, Sremski Karlovci), o prirodi i prirodi umetnosti (Apatin, Novi Sad, Veliko Gradište); o ambijentalizaciji i prepoznavanju duha mesta (Banoštor, Viminacijum, Kladovo, Novi Sad).

U nizu izložbi "Dijalozi niz Dunav", u Galeriji Meander u Apatinu je postavljena izložba fotografija i crteža Iglike Hristove, bugarske umetnice koja živi na relaciji Pariz-Sofija, te fotografija Ivane Tomanović iz Beograda, inače profesorice na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zajedničko ovim dvema umetnicama je činjenica da su u punoj stvaralačkoj snazi i zrelosti, da su su oformile sasvim jasne stvaralačke stavove te da se njihova ostvarenja mogu smatrati bitnim prilozima tokovima savremene umetnosti.

I Hristova i Tomanovićeva su okrenute prirodi. Zapravo, njihove umetnosti je moguće videti u onom prostoru o kome je govorio Šagal kada je tvrdio da "umetnost nastavlja tamo gde nauka završava".

Usredsređenjem na scientističke mikroskopske prizore "nutrine" pojedinih biljnih vrsta te njihovom likovnom nadgradnjom, Iglika Hristova dospeva do predstave vaskolike prirode. Sarađujući sa francuskom biološkinjom Kler Damesen, bugarska umetnica se posvetila mikrokosmosu stabala. Snimljene mikroskopske prizore koje je ostvarila naučnica, umetnica dalje razrađuje svojim crtežima. Dobijaju se dve različite strukture (scijentistička i subjektivistička) koje, načinom dijaloga, vode ka jedinstvenom zaključku – pojedinačne prirodne strukture su zapravo delovi iste celine, međusobno su isprepletane i povezane. Ovakvi radovi Iglike Hristove nas zapravo upozoravaju na jedinstvo sveta. A to je  suštinska napomena (i opomena). Jer, uklapajući se i čuvajući taj i takav prirodni sistem, čovek sebi daje šansu, obezbeđuje vlastiti opstanak. U aktuelnom trenutku, sve češće i sa sve većim posledicama, bivamo ugroženi brojnim prirodnim katastrofama. Čovek je povredio prirodu, izazvao je  klimatske promene i ekološko zagađenje. Zato nam je ovakva umetnost itekako potrebna. Ideje Iglike Hristove (i njenih naučnih saradnika) su angažovane jer brinu o čovekovoj sudbini, o budućnosti sveta.

Fotografkinja Ivana Tomanović snima čitke i dobro vizuelno artikulisane pejzažne prizore. Njena fotografija poseduje struktuiranu i kristalno čistu vizuelnu misao obrazloženu jasnim snimcima. Snimljeni prirodni gustiši, razno šiblje, granje i mladice se na ovim fotosima doimaju poput specifične (plastičke i misaone) strukture. Uz to, umetnica ovu multipliciranu linearnost potencira tako što u pojedine fragmente svojih fotografija prošivanjem dodaje končane linije ili žicu... Na taj način umetnica pojačava utisak o linearnosti snimljenog grmlja i drugog rastinja. Uz to, ove fotografije su printane na prozirnoj osnovi i zbog toga se ne izlažu na zidu poput klasične slike već se postavljaju u prostor kako bi se posmatraču omogućilo sagledavanje sa obe strane. Bitan deo rada je muzička podloga, zvuk koji još više ambijentalizuje čitavu umetničku tvorevinu Ivane Tomanović. Zahvaljujući toj prozirnosti i svim ostalim elementima (print, aplikacije, zvuk, instalacija) ovim fotografijama prostor nije samo sredina u kojoj dejstvuju, nego se radi o dobro sistematizovanoj artikulaciji ovih fotografskih slika koje su prožete stvarnim prostorom čime su realno, filozofski i poetsko-metaforički uključene  u dijalektički tok i karakter sveta u kome živimo.

Dve umetnice, Iglika Hristova i Ivana Tomanović - različitim postupcima dolaze do sličnih, čak istih rezultata i umetničkih poruka. Polazeći od scientističkih i/ili dokumentarističkih činjenica i metoda, dve umetnice ostvaruju autentične umetničke istine o svetu i sasvim personalizovane estetske i etičke sisteme. A nije li upravo u tome draž i suštinai življenja... Zbog toga nam je ovaj i ovakav dijalog u Galeriji Meander u Apatinu kraj  Dunava zapravo i bio potreban...

Ivana Tomanović (1971, Novi Sad). Magistrirala je na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) u Pragu - odsek  fotografija.

Iglika Hristova. Studirala je u školi Lepih umetnosti u Sofiji, zatim je nastavila svoje obrazovanje u Francuskoj, kako bi usavršila svoje znanje i razvila svoju umetničku praksu na Visokoj školi primenjenih umetnosti Dupee (École Supérieure des Arts Appliqués Duperré), nakon čega se izražava u poljima interdisciplinarne umetnosti sa kojima se susreće na odseku Umetnost i Nauka umetnosti na Panteon-Sorbona univerzitetu.

Projekat "Dunavski dijalozi" je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.