Nikola Radosavljević

Umetnički projekat "Moramo da razgovaramo", iz kojeg je za ovu izložbu selektovano nekoliko zasebnih radova, započet je 2015. godine umetničkom knjigom "Sveta porodica". Osnovna ideja celog projekta su elementi nasleđa, generacijskog i kolektivnog, manifestovani kroz traume sazrevanja i odrastanja na specifičnom lokalitetu ove države.

Bez obzira da li u ovim radovima polazim iz ličnog ili prenesenog iskustva, da li se bavim opštim stanjem nekog pojma, radovi samoindikativno ukazuju na problemska mesta privrženosti, među-odnosa, bliskosti i nostalgije. Uočeni u onim fragmentima kulturnog nasleđa koji ove termine posmatraju kao izuzetno važne, kroz radove na ovoj izložbi pravim presek stanja kojim ostvarujem jasnu korelaciju između prošlog i sadašnjeg vremena. Izložba je poliptihalna formacija kojom re-formiram poznate ambijente i kroz njih preispitujem svakodnevne događaje koje svi mi zajednički dobro poznajemo i delimo u sopstvenim memorijama. Pokušavam da vremenski različito pozicionirane, a ključne elemente prošlosti, postavim u novi kontekst sagledavanja; da li su uopšte, i u kojoj meri, važni za moju ili našu budućnost. Ovi specifični fragmenti su nostalgični, a opet bizarni, prikazi potencijalne budućnosti koja u ovom prostoru pripada tuđoj prošlosti. Svevremeni porodični odnosi unutar jedne kuće postaju entitet nad kome se obavlja sociološki eksperiment u društvu koje unapred ima propisana pravila i zakone ponašanja.

Dalje se postavlja pitanje autoriteta i autoritativne figure koja dominira bez da smo je uopšte i svesni. Prilika da se ponašamo i delujemo sasvim slobodno u ovom dobu sve više postaje ideologija za lakoverne. Stiče se utisak kako smo jako kontrolisani, bilo putem sredstava za kontrolu, bilo to samo strahom. Elementi igre i prostora za zabavu na ovoj postavci direktna su opaska svakom rutinskom postupku koji svi mi tokom jednog dana izvedemo. Važno je postati svestan da je i rutina autoritet, a najopasnija je ona koju smo "sami" stekli.

Artikulacijom ambijenata u galeriji kreiram kolažni prostor koji je homogen jedino u svom idejnom, ali ne i značenjskom kontekstu. Kolaž predstavljenih situacija je likovna verzija dramatične prošlosti generacija rođenih tokom devedesetih godina prošlog veka. Iako vremenski nisu toliko daleko, ovo su članovi društva koji su usled političkih, socioloških, kulturnih i ideološki novih poredaka otpisani od strane državnog sistema pre nego što im je i data šansa. Prevedeni u kratke vizuelne metafore, prepušteni korelacijama prostora i intimnih prevrata, ovi radovi su svedočanstva i upozorenja istovremeno, na neizvesne budućnosti koje nas čekaju unutar društvenih sistema kroz koje se negira svaka potreba za napredovanjem, individualnim i kolektivnim razvojem.

Nikola Radosavljević