 BEOGRAD. Srpski slikar i akademik Vladimir Veličković, koji je od sredine 60-ih živeo i radio u Parizu, preminuo je 29. avgusta u Splitu u 85. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), navodeći da je ostavio "trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmaciji u svetskim razmerama". 
SANU je istakla da je Veličković, koji je postao njen član van redovnog sastava 1985. godine, dao veliki doprinos svojim delom i delatnošću njenim aktivnostima, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Predstavnik nove figuracije u slikarstvu, Veličković je realizovao više od sto samostalnih izložbi širom sveta.
Rođen 1935. godine u Beogradu, Veličković je diplomirao 1960. na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962-1963) u Zagrebu, a od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 1966. godne živeo je u Parizu, gde je 1983. počeo da radi kao profesor na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts.
Kada je 1985. izabran za člana van radnog sastava SANU, njegova pristupna akademska beseda bila je impresivna izložba u Galeriji SANU (1986), u kojoj je priredio još dve velike izložbe - 2002. i 2013. godine (Gavrani).
Predstavljao je Jugoslaviju 1972. na 36. Bijenalu u Veneciji.
Povodom jedne od poslednjih velikih izložbi slika u Beogradu, koja je 2013. godine priređena u Galeriji SANU, uz crteže i kolaže u Muzeju Zepter, Veličković je situaciju u kulturi u Srbiji opisao kao stanje “na granici ponora”. “Mi smo na granici ponora i malo nam fali da se u njega survamo. Za Narodni muzej je bilo potrebno 20 miliona evra. Mislim da to nije nedostižna suma za jednu ozbiljnu zemlju, sve je moglo da je bilo volje. Ali, da li se neko zapitao koliko je štete naneto generacijama koje nisu nikada ušle u Narodni muzej”, rekao je tada Veličković za Politiku. “Mi imamo mnogo kreativnog potencijala. I zaista bismo imali šta da pokažemo svetu. Kad sam radio monografiju, prelistavajući svoju biografiju podsetio sam se koliko se 70-ih godina cirkulisalo: izložbe su organizovane od Japana do Amerike, pokazivali smo svetu naš potencijal. Bojim se da nas ne proguta crna rupa”, rekao je Veličković, koji je 2017. godine izlagao i u Galeriji Rima u Beogradu, čiji je beogradski prostor i otvoren njegovom izložbom.
Dobitnik brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu, Veličković je bio i nosilac Ordena Legije časti i najvišeg francuskog priznanja u oblasti kulture i umetnosti - Ordena umetnosti i književnosti u rangu komandira (Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres). U Francusku akademiju lepih umetnosti (l'Académie des Beaux Arts de l’Institut de France) primljen je 2005. godine.
Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, Srbiji i ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
O radu Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.
Osnivač je Fonda za crtež “Vladimir Veličković” i nagrade za mlade umetnike koju je, u saradnji sa Galerijom Haos, dodeljivao svake godine mladim umetnicima od sredstava koja je dobijao na osnovu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
Izvor: SEEcult |
