Najplodnije godine svog života Vuleković je proveo u Karlovcima, a prvu samostalnu izložbu imao je upravo u tadašnjem karlovačkom Gradskom muzeju (1962), danas Zavičajnoj zbirci u Sremskim Karlovcima. Vuleković je neumorno stvarao, beležeći trenutke, lica, ulice i kuće, od kojih neke odavno ne postoje.

Njegove slike svedoci su prošlih vremena, ne tako davnih, ali dovoljno dalekih da nam se čine kao snovi. Danas, posle više od pola veka, njegove slike ponovo su našle mesto na istoj adresi, zahvaljujući njegovom sinu Petru Vulekoviću, koji je u želji da sačuva uspomenu na svog oca, poklonio Muzeju kolekciju od očevih 11 dela, štafelaj, četkice i boje.

Branislav Vuleković je rođen 1936. godine u Kacabiću kod Leskovca. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu u klasi profesora Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. Prvi put je samostalno izlagao 1962. godine u Sremskim Karlovcima. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivno je sudelovao u radu mnogih likovnih kolonija. Radio je kao profesor likovnog vaspitanja u Učiteljskoj školi u Sremskim Karlovcima, zatim kao savetnik za likovno vaspitanje u Pedagoškom zavodu Vojvodine u Novom Sadu, i kao školski nadzornik u Ministarstvu prosvete.