CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Digital Art 03
Digital Art 05
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2012
Terra 23
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Milan Solarov - Crteži Štampaj E-pošta
(10 glasanja)
ImageGalerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.


Crteži grifonaži na ovoj izložbi analitički su osvetljavani od samog autora uvažavanjem logike neodvojivosti  ideje od njene realizacije, što je istina o  uslovljavajućim  nezavisno i zavisno promenljivim momentima u domeni relacije, delo, njegovo prihvatanje, razumevanje.

Smisao takve, komplementne, dihotomične ponude u prostoru prijema likovnih projekata od strane publike, ogleda se u tome što biva da reč o delu postaje, uslovno, vid njegovog  eksplicitnijeg situiranja u prostoru i vremenu, u prostoru kulture. Reč je o stavu da je svaka izložba prilika da se u istom ambijentu nađu istovremeno prezentirani likovni radovi i njihova analitička literarna dopuna.

Fenomen crteža-grifonaža ovog autora otvara tri analitičko interpretativne ravni – najpre one osnovnih razloga zapućivanja autora ka praksi osobene, ”protežne”, ideacije,  potom, ravni značenja toga što nose realizacije jedne uprošćene upotrebe grafitne olovke;  najzad,  ravni značaja i opravdanosti takve eksperimente crtačke akcije.

Razlozi zapućivanja autora ka prostoru grifonažne avanture leže u saznanju smisaone osnove one prakse evropske avangarde s početka dvadesetog veka u kojoj su se ukolotečile poetike kreativnosti u jeziku, čiji termin užeg značenja je apstraktno slikarstvo.

Jednako, konstatujemo postojanje smisaone i značenjske koincidencije među trima izvorima saznanja o moći čoveka kao animal simbolicum-a. To su, najpre, fenomen grifonaža (škrabanja) u prvim osvedočenjima deteta kao epifaničnog blagovesnika istine o prirodi čoveka kao simbolskog bića, zatim preistorijska samoosvedočavanja čoveka primarnom slikom prisustva, najzad, tome pridodajemo, nadznak našeg vremena premreženog silama brzine i nezaustavnog, teško kontrolisanog kretanja. Svim trima fenomenima zajednička je impulsivnost akcije i trag koliko jednostavan toliko potencijalan kao moguća, da i  osvedočena građa viših simbolskih izricaja.

Ova formula trojake valentnosti može se razumeti i iz ugla profesionalne orijentisanosti autora kao likovnog pedagoga i istoričara umetnosti ali joj se može pridodati i trenutak racionalne procene vlastitih mogućnosti da se saznatom i proosećanom pruži prilika stvaralačke invencije. Pogotovo što se sa svakog izvora nudi isto pitanje smisla takvog, instantnog, traga-grifonažnog kod deteta,  primarne slike prisustava kod pećinskog čoveka, tragovi svuda unaokolo sve snažnijih sila kretanja. Grifonaži na ovoj izložbi nastali su u okviru takve zapitanosti, zapravo uverenju o mogućnosti da se simulira u istom aktu izvođenja akcije šaranja i atribut jednoličnosti šrafa i atribut neposrednosti akcije bez prethodnog koncepta i atribut siline mehaničkog izvođenja šrafa. K tome, srećemo se s pitanjem šta je između: ako je takav početak, a nastavci bivaju impozantna finalna dostignuća, maštoviti dečji crtež, veličanstvene pećinske slike, dobrobit savremene tehnologije ili neznane posledice rastućih sila kretanja. I nije li ono između naizgled monotona a zapravo bremenita medijska građa koja se može prepoznati i u aspektima projektivne kreativnosti.

I kao da ponavljamo isto pitanje, da li se ideja o obliku oformljuje i u monotonoj akciji doticanja hartije vrhom olovke, kada do izražaja dolazi isključivo njena osnovna tehnička funkcija. Tu razlikujemo plan ciklične akcije, beskrajno ponavljanje istog dok se ne dosegne tačka zaključivanja o dosezanju novog. A smisao može biti pre svega u tome da se iskristališe ideja o muci nekonformističkog orijentisanja u umetnosti našeg vremena.

Na drugoj strani možemo rasuđivati o fenomenu likovnog jezika. Grifonažno šaranje kod deteta i primarna osvedočenja slikom prisustva pećinskog čoveka po svom osnovnom znaku, jesu primarne jedinice, jesu elementarna supstancija likovnog jezika. Racionalan odnos opserviranja kvalitativnog semantičkog rasta grafijske strukture ne biva samo eksperimentno zanimljiv, on podstiče  ideaciju u toku trajanja crtačke akcije, učvršćuje je ili razlaže, preusmerava, uvlači je u avanturu mogućeg koje se ostvaruje ili prepušta drugoj prilici.

Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.

Izloženu konturu smisla i sadržaja ovog eksperimenta autor bi mogao da obrazložiti i šire u aspektima nijansnih vrednosti kreativne ideacije, a zatim i u aspektima indikovanja tokom akcije određenih upliva nečega što je prepušteno tehničkoj dinamici akcije i onoga čime on rukovodi, što on normira, onoga što kroz naslućivanje preferencira ka definitivnoj soluciji svake pojedinačne grifonažne akcije. Reč o tome bi, međutim, prevazilazila nameru da ova kamerna izložba bude tek blaga informacija o jednoj profesionalnoj preokupaciji.

Milan Solarov


Milan Solarov (1933, Kumane, Banat). Završio je Filozofski fakultet i postdiplomske studije na katedri za istoriju umetnosti u Beogradu. U Novom Sadu je završio Višu pedagošku školu - slikarska grupa. Pored drugih poslova radio je i kao vanredni i redovni profesor Metodike likovnog vaspitanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a bio je i upravnik Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Pisao je kritičke tekstove. Napisao je studiju o likovnoj kritici Todora Manojlovića, eseje o slikarstvu Milivoje Nikolajevića i Tivadara Vanjeka. Samostalno i grupno izlagao u zemlji i inostranstvu više puta.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEČ. Umetnici Bečke moderne, stvaralaštvo austrijskog umetnika Kristijana Ludviga Aterzea ...
TOKIO. Na japanskom Univerzitetu umetnosti u Tami (Tama Art University) u Tokiju proglašeni...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2004.
U...
Mali likovni salon, Novi Sad. 25. januar - 1. frebruar 2010.
"Godišnjom...
Galerija "Nova", Srpsko narodno pozorište, Novi Sad. Jun - jul 2007...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 29. mart - 10. april 2010.
Snežana Petrović (1977, Novi...
Savremena galerija, Zrenjain. 6 - 19. decembar 2010.
Bosiljka Zirojević (1971, Novi...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. April - maj 2002.
Slikarska karijera Saše Dobrića...
Mali likovni salon, Novi Sad. 20. april - 12. maj 2011.
Ako se oslobodimo predrasuda i...
Reportaže
  • ImageTreća novosadska Noć muzeja zabeležila je 140.000 poseta na 40 lokacija! Treći put zaredom najposećeniji programi bilu su oni koje je priredio Muzej Vojvodine u dve zgrade ("Zavičaj na Dunavu", "Brazil i Indonezija kolevke strukturalizma", "Rimski…
Knjige i časopisi
  • ImageTrotomna knjiga "Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek" zamišljena je kao razrađena  problemska, analitička, kritička, pregledna i komparativna zbirka studija o umetnostima dvadesetog veka u Srbiji, sa jasnim referencama prema jugoslovenskim umetničkim praksama, te regionalnim,…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom