CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2019

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Digital Art 08
Digital Art 02
Noć muzeja 2012
Terra 28
Digatal Art 01
Terra 23

Sponzor rubrike
Milan Solarov - Crteži Štampaj E-pošta
(10 glasanja)
ImageGalerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.


Crteži grifonaži na ovoj izložbi analitički su osvetljavani od samog autora uvažavanjem logike neodvojivosti  ideje od njene realizacije, što je istina o  uslovljavajućim  nezavisno i zavisno promenljivim momentima u domeni relacije, delo, njegovo prihvatanje, razumevanje.

Smisao takve, komplementne, dihotomične ponude u prostoru prijema likovnih projekata od strane publike, ogleda se u tome što biva da reč o delu postaje, uslovno, vid njegovog  eksplicitnijeg situiranja u prostoru i vremenu, u prostoru kulture. Reč je o stavu da je svaka izložba prilika da se u istom ambijentu nađu istovremeno prezentirani likovni radovi i njihova analitička literarna dopuna.

Fenomen crteža-grifonaža ovog autora otvara tri analitičko interpretativne ravni – najpre one osnovnih razloga zapućivanja autora ka praksi osobene, ”protežne”, ideacije,  potom, ravni značenja toga što nose realizacije jedne uprošćene upotrebe grafitne olovke;  najzad,  ravni značaja i opravdanosti takve eksperimente crtačke akcije.

Razlozi zapućivanja autora ka prostoru grifonažne avanture leže u saznanju smisaone osnove one prakse evropske avangarde s početka dvadesetog veka u kojoj su se ukolotečile poetike kreativnosti u jeziku, čiji termin užeg značenja je apstraktno slikarstvo.

Jednako, konstatujemo postojanje smisaone i značenjske koincidencije među trima izvorima saznanja o moći čoveka kao animal simbolicum-a. To su, najpre, fenomen grifonaža (škrabanja) u prvim osvedočenjima deteta kao epifaničnog blagovesnika istine o prirodi čoveka kao simbolskog bića, zatim preistorijska samoosvedočavanja čoveka primarnom slikom prisustva, najzad, tome pridodajemo, nadznak našeg vremena premreženog silama brzine i nezaustavnog, teško kontrolisanog kretanja. Svim trima fenomenima zajednička je impulsivnost akcije i trag koliko jednostavan toliko potencijalan kao moguća, da i  osvedočena građa viših simbolskih izricaja.

Ova formula trojake valentnosti može se razumeti i iz ugla profesionalne orijentisanosti autora kao likovnog pedagoga i istoričara umetnosti ali joj se može pridodati i trenutak racionalne procene vlastitih mogućnosti da se saznatom i proosećanom pruži prilika stvaralačke invencije. Pogotovo što se sa svakog izvora nudi isto pitanje smisla takvog, instantnog, traga-grifonažnog kod deteta,  primarne slike prisustava kod pećinskog čoveka, tragovi svuda unaokolo sve snažnijih sila kretanja. Grifonaži na ovoj izložbi nastali su u okviru takve zapitanosti, zapravo uverenju o mogućnosti da se simulira u istom aktu izvođenja akcije šaranja i atribut jednoličnosti šrafa i atribut neposrednosti akcije bez prethodnog koncepta i atribut siline mehaničkog izvođenja šrafa. K tome, srećemo se s pitanjem šta je između: ako je takav početak, a nastavci bivaju impozantna finalna dostignuća, maštoviti dečji crtež, veličanstvene pećinske slike, dobrobit savremene tehnologije ili neznane posledice rastućih sila kretanja. I nije li ono između naizgled monotona a zapravo bremenita medijska građa koja se može prepoznati i u aspektima projektivne kreativnosti.

I kao da ponavljamo isto pitanje, da li se ideja o obliku oformljuje i u monotonoj akciji doticanja hartije vrhom olovke, kada do izražaja dolazi isključivo njena osnovna tehnička funkcija. Tu razlikujemo plan ciklične akcije, beskrajno ponavljanje istog dok se ne dosegne tačka zaključivanja o dosezanju novog. A smisao može biti pre svega u tome da se iskristališe ideja o muci nekonformističkog orijentisanja u umetnosti našeg vremena.

Na drugoj strani možemo rasuđivati o fenomenu likovnog jezika. Grifonažno šaranje kod deteta i primarna osvedočenja slikom prisustva pećinskog čoveka po svom osnovnom znaku, jesu primarne jedinice, jesu elementarna supstancija likovnog jezika. Racionalan odnos opserviranja kvalitativnog semantičkog rasta grafijske strukture ne biva samo eksperimentno zanimljiv, on podstiče  ideaciju u toku trajanja crtačke akcije, učvršćuje je ili razlaže, preusmerava, uvlači je u avanturu mogućeg koje se ostvaruje ili prepušta drugoj prilici.

Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.

Izloženu konturu smisla i sadržaja ovog eksperimenta autor bi mogao da obrazložiti i šire u aspektima nijansnih vrednosti kreativne ideacije, a zatim i u aspektima indikovanja tokom akcije određenih upliva nečega što je prepušteno tehničkoj dinamici akcije i onoga čime on rukovodi, što on normira, onoga što kroz naslućivanje preferencira ka definitivnoj soluciji svake pojedinačne grifonažne akcije. Reč o tome bi, međutim, prevazilazila nameru da ova kamerna izložba bude tek blaga informacija o jednoj profesionalnoj preokupaciji.

Milan Solarov


Milan Solarov (1933, Kumane, Banat). Završio je Filozofski fakultet i postdiplomske studije na katedri za istoriju umetnosti u Beogradu. U Novom Sadu je završio Višu pedagošku školu - slikarska grupa. Pored drugih poslova radio je i kao vanredni i redovni profesor Metodike likovnog vaspitanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a bio je i upravnik Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Pisao je kritičke tekstove. Napisao je studiju o likovnoj kritici Todora Manojlovića, eseje o slikarstvu Milivoje Nikolajevića i Tivadara Vanjeka. Samostalno i grupno izlagao u zemlji i inostranstvu više puta.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Art magazin je medijski partner Videomedeje
videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
BEOGRAD. Na 58. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji Srbiju će predstavljati...
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Slikarski rad Jelene Kovačević...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Avgust - septembar 2007.
Celokupno slikarstvo Milenka...
Galerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Zasebni segment ove izložbe čini i serija razigranih...
Galerija FORMA (UPIDIV), Novi Sad. Oktobar - novembar 2007.
Tananim dizajnom ispredena,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj - jun 2007.
Mirko Bojadžijevski...
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2005.
Pančić gradi zanimljive konstrukcije čvrstih...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2006.
Na konkurs za prijem u članstvo...
Reportaže
  • ImageMuzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
    Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska) za video diptih "Ja, vojnik" i…
Knjige i časopisi
  • ImagePoezija je alhemija koja poraz pretvara u pobedu duha. Vreme je Weltschmerz-a. Milioni ljudi su u stalnom osećanju bespomoćnosti. Ali ovaj svet nema nade za novu romantiku. Životi su nam ispražnjeni od osećanja smisla. Liče na…
Intervjui
  • ImageMiroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom