CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vladimir dimovski

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Terra 18
Digatal Art 01
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Milan Solarov - Crteži Štampaj E-pošta
(10 glasanja)
ImageGalerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.


Crteži grifonaži na ovoj izložbi analitički su osvetljavani od samog autora uvažavanjem logike neodvojivosti  ideje od njene realizacije, što je istina o  uslovljavajućim  nezavisno i zavisno promenljivim momentima u domeni relacije, delo, njegovo prihvatanje, razumevanje.

Smisao takve, komplementne, dihotomične ponude u prostoru prijema likovnih projekata od strane publike, ogleda se u tome što biva da reč o delu postaje, uslovno, vid njegovog  eksplicitnijeg situiranja u prostoru i vremenu, u prostoru kulture. Reč je o stavu da je svaka izložba prilika da se u istom ambijentu nađu istovremeno prezentirani likovni radovi i njihova analitička literarna dopuna.

Fenomen crteža-grifonaža ovog autora otvara tri analitičko interpretativne ravni – najpre one osnovnih razloga zapućivanja autora ka praksi osobene, ”protežne”, ideacije,  potom, ravni značenja toga što nose realizacije jedne uprošćene upotrebe grafitne olovke;  najzad,  ravni značaja i opravdanosti takve eksperimente crtačke akcije.

Razlozi zapućivanja autora ka prostoru grifonažne avanture leže u saznanju smisaone osnove one prakse evropske avangarde s početka dvadesetog veka u kojoj su se ukolotečile poetike kreativnosti u jeziku, čiji termin užeg značenja je apstraktno slikarstvo.

Jednako, konstatujemo postojanje smisaone i značenjske koincidencije među trima izvorima saznanja o moći čoveka kao animal simbolicum-a. To su, najpre, fenomen grifonaža (škrabanja) u prvim osvedočenjima deteta kao epifaničnog blagovesnika istine o prirodi čoveka kao simbolskog bića, zatim preistorijska samoosvedočavanja čoveka primarnom slikom prisustva, najzad, tome pridodajemo, nadznak našeg vremena premreženog silama brzine i nezaustavnog, teško kontrolisanog kretanja. Svim trima fenomenima zajednička je impulsivnost akcije i trag koliko jednostavan toliko potencijalan kao moguća, da i  osvedočena građa viših simbolskih izricaja.

Ova formula trojake valentnosti može se razumeti i iz ugla profesionalne orijentisanosti autora kao likovnog pedagoga i istoričara umetnosti ali joj se može pridodati i trenutak racionalne procene vlastitih mogućnosti da se saznatom i proosećanom pruži prilika stvaralačke invencije. Pogotovo što se sa svakog izvora nudi isto pitanje smisla takvog, instantnog, traga-grifonažnog kod deteta,  primarne slike prisustava kod pećinskog čoveka, tragovi svuda unaokolo sve snažnijih sila kretanja. Grifonaži na ovoj izložbi nastali su u okviru takve zapitanosti, zapravo uverenju o mogućnosti da se simulira u istom aktu izvođenja akcije šaranja i atribut jednoličnosti šrafa i atribut neposrednosti akcije bez prethodnog koncepta i atribut siline mehaničkog izvođenja šrafa. K tome, srećemo se s pitanjem šta je između: ako je takav početak, a nastavci bivaju impozantna finalna dostignuća, maštoviti dečji crtež, veličanstvene pećinske slike, dobrobit savremene tehnologije ili neznane posledice rastućih sila kretanja. I nije li ono između naizgled monotona a zapravo bremenita medijska građa koja se može prepoznati i u aspektima projektivne kreativnosti.

I kao da ponavljamo isto pitanje, da li se ideja o obliku oformljuje i u monotonoj akciji doticanja hartije vrhom olovke, kada do izražaja dolazi isključivo njena osnovna tehnička funkcija. Tu razlikujemo plan ciklične akcije, beskrajno ponavljanje istog dok se ne dosegne tačka zaključivanja o dosezanju novog. A smisao može biti pre svega u tome da se iskristališe ideja o muci nekonformističkog orijentisanja u umetnosti našeg vremena.

Na drugoj strani možemo rasuđivati o fenomenu likovnog jezika. Grifonažno šaranje kod deteta i primarna osvedočenja slikom prisustva pećinskog čoveka po svom osnovnom znaku, jesu primarne jedinice, jesu elementarna supstancija likovnog jezika. Racionalan odnos opserviranja kvalitativnog semantičkog rasta grafijske strukture ne biva samo eksperimentno zanimljiv, on podstiče  ideaciju u toku trajanja crtačke akcije, učvršćuje je ili razlaže, preusmerava, uvlači je u avanturu mogućeg koje se ostvaruje ili prepušta drugoj prilici.

Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama poteza, visinama i taktovima šrafa, lik se pomalja kao iznenađenje - u toku rada njegova pojava je iznenađenje i za samog autora. To je vrsta traženja granica od koje može da nastane lik, ali nije garantovano nastajanje crteža, slike. Garantovan je rezultat eksperimenta - pozitivan ili negativan, on je za istraživača valjan rezultat.

Izloženu konturu smisla i sadržaja ovog eksperimenta autor bi mogao da obrazložiti i šire u aspektima nijansnih vrednosti kreativne ideacije, a zatim i u aspektima indikovanja tokom akcije određenih upliva nečega što je prepušteno tehničkoj dinamici akcije i onoga čime on rukovodi, što on normira, onoga što kroz naslućivanje preferencira ka definitivnoj soluciji svake pojedinačne grifonažne akcije. Reč o tome bi, međutim, prevazilazila nameru da ova kamerna izložba bude tek blaga informacija o jednoj profesionalnoj preokupaciji.

Milan Solarov


Milan Solarov (1933, Kumane, Banat). Završio je Filozofski fakultet i postdiplomske studije na katedri za istoriju umetnosti u Beogradu. U Novom Sadu je završio Višu pedagošku školu - slikarska grupa. Pored drugih poslova radio je i kao vanredni i redovni profesor Metodike likovnog vaspitanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a bio je i upravnik Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Pisao je kritičke tekstove. Napisao je studiju o likovnoj kritici Todora Manojlovića, eseje o slikarstvu Milivoje Nikolajevića i Tivadara Vanjeka. Samostalno i grupno izlagao u zemlji i inostranstvu više puta.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi 2019" održava se u Apatinu,...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. februar - 15. mart 2011.
"Od...
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2006.
Kada radovima na ovoj izložbi...
Galerija Društva književnika Vojvodine, Novi Sad. Jun 2006.
Posebno mi je...
Galerija "Grafički kolektiv", Beograd. 19. oktobar - 7. novembar 2009.
U...
Galerija "Za-Te plus", Zagreb. 30. oktobar - 13. novembar 2008.
Izložba...
Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd. 1 - 8. oktobar 2014.
Radovi ...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 17. septembar – 9. oktobar 2010.
Izložba...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
  • ImageOvu svesku Gradine urednički posvećujem Zdenku Hlavačeku, rano preminulom prijatelju iz detinjstva. Mislim da bi ga radovalo da može da vidi kako me snovi koje smo delili u detinjstvu o promeni sveta u bolji i pravedniji…
Intervjui
  • ImageZgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom