 BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 24. do 30. septembra 2019. slike Floriana Fauscha (1981, Cirih, Švajcarska). Diplomirao je studije slikarstva na Kunstakademie u Diseldorfu, u klasi profesora Siegfried Anzinger, a zatim je završio i master studije na istom fakultetu i kod istog profesora.
Prikazi Florian Fauscha utopijski su arhitektonski pejzaži, koji slede sopstvena pravila.
Jasne i oštre linije definišu arhitektonske elemente, koji se kompozitno kombinuju sa apstraktnim motivima, na način koji omogućava istovremeno postojanje različitih bojenih nanosa i stilova slikanja. Ugaoni oblici podsećaju na tehnike sečenja kolaža ili šablona koji se koriste za geometrijske kompozicije. Ako slike pogledamo s određene udaljenosti, gotovo kao da otkrivamo nešto poput slikanog kolaža ili kolažnog vizuelnog narativa, koji odražavaju našu stvarnost u njenoj različitosti.
Iako je tokom umetničkih studija slikao figurativne pejzaže, Florian Fausch svoje pejzažne teme i motive kasnije čini neprepoznatljivim, ali tako da ih nikada u potpunosti ne negira, tako da se njegovi radovi nalaze na tankoj liniji između apstrakcije i figuracije. U potrazi za svojim motivima, Florian Fausch koristi sveprisutno postojanje Novih medija i digitalnih slika. Na početku stvaranja slike nalazi se konkretan okvir u obliku fotografije, koja je odabrana iz umetnikove kolekcije, časopisa, sa Interneta, iz kompjuterske igrice... Inspiracije iz sveta štampe i onlajn medija, Florian Fausch, zatim, kombinuje sa svojim idejama izmedenim tehnikom crteža. Po shvatanju Florian Fauscha, crtež predstavlja formu i mogućnost "hvatanja" i formulisanja misli. Tokom samog procesa slikanja, on daje slobodu upotrebljenim mislima i motivima, dopuštajući im, i čak podstičući ih, da preuzmu samostalan život.
Florian Fausch predstavlja arhitekturu kao bojenu apstrakcija. On nanosi uljanu boju u tankim, providnim slojevima, jedan na drugi, tako da su različiti nivoi slike/prikaza vidljivi. Na određenim mestima platno se još uvek nazire (vidi) i omogućava pogled na pozadinu. Tako kroz slojeve boje i njihove praznine, prikaz postaje opipljiv u svojoj fizičkoj veličini. Prostor i utisak dubine rezultat su namerne (svesne) upotrebe neobične, kontrastno žive (vibrante) palete boja, kao i primene posebnog stila slikanja, kojima umetnik, istovremeno, spaja i prožima stvarni i simulirani prostor prikaza. Međutim, rezultujići prikaz više se poigrava sa sećanjima na stvarnost nego sa samom stvarnošću.
Kompozicije Florian Fauscha svedoče o specifičnom umetnikovom interesovanju za istraživanje granica slikarstva.
Katrin Weilmann
(deo govora na otvaranju izložbe u Kunstverein Offenburgu) |
Novosadski sajam, Novi Sad. April 2006.
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
