CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 05
Digital Art 06
Noć muzeja 2009
Digatal Art 01
Digital Art 08
Noć muzeja 2012
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Jelena Gužvica - Slike Štampaj E-pošta
(8 glasanja)
ImageGalerija / Atelje "Čardak", Sremski Karlovci. Jun 2007.
Poseban sadržaj dela jeste njihova senzibilnost. Iako je blago prikrivena kloniranim portretnim formama otkriva se kroz široke i otvorene poglede zagledane ili u daljinu ili kroz posmatrača. Lična emotivna priča samog autora slikama udahnjuje onu suštinsku snagu koja svako delo ne samo što izdiže iznad dekorativnog već nam i omogućuje da pronađemo onu tako potrebnu nit jedinstvenosti Jelene Gužvice.

Svakako ne neverovatan ali zanimljiv sukob u jednom periodu postmodernog posmatranja sveta bio je odnos između figuralnog i apstraktnog. Koliko je to bio snažan sukob dve ortodoksne strane ne treba posebno opisivati. Skoro da je dolazilo do potpunog negiranja prava na postojanje bilo jednih ili drugih. Lično verujem da je Pablo Pikaso imao najviše koristi od svega. Njegovo hodanje na ivici između ta dva koncepta (ne pravca ili stila) koliko je bilo maestralno toliko je bilo i školski primer.

Neki tekstovi tada uglednih likovnih kritičara danas bi delovali čak i zabavno da ne zvuče skoro kao da su izveštaji sa bojišta... I, da li je, posle sveg proteklog vremena, sve to gotovo? Da li taj konceptni sukob koji je dovodio do ukupne i otvorene netrpeljivosti postoji i danas? Odgovor je da postoji. Ne više tako žestok kao pre tridesetak godina, ali je tu.

Posmatrati autora mlađe generacije kao što je Jelena Gužvica i pronalaziti u njemu, odnosno njegovom delu, onu čuvenu nit jedinstvenosti za kojom, na ovaj ili onaj način, svi tragamo nije ni lako ni jednostavno. Ponekad ni iskusnom poznavaocu. Bez obzira koliko nam je, individualno, poznata ukupna istorija umetnosti, svakako sa velikim i snažnim uticajem moderne i protutnjalom postmodernom, sigurno je da svako nešto oseti kada se nađe pred kvalitetnim. Posebno je zanimljiva situacija kada smo u prilici da vidimo dela koja u dobroj meri sadrže veliku količinu informacija o prethodno opisanom sukobu ali ovoga puta u opciji međusobne nadopune i pomirenja.

Uticaj moderne, u najvećoj meri fovista Matisa, Derena, Vlamenka kao i drugih nosilaca tog veličanstvenog procesa iskazivanja prava da se bude drugačiji, a pre svega prava da se odgovori zahtevima vremena, sasvim je očigledan. I dobro primenjen. Igra bojom u unificiranom i umnoženom prostoru koji iskustveno poznajemo kao portret, vrlo je slobodna i potpuno apstraktna. Samo formiranje unificirane i klasične likovne i psihološke površine (portreta) razumljiv je i izvanredan potez autora. Ne samo u nameri da pomiri dva, prethodno opisana, zavađena likovna sveta već da poput pomenutog pristupa razrešavanja ozbiljnog problema iskoristi poznato i prihvatljivo (u ovom slučaju portret) da bi unutar toga potpuno otvoreno predstavila svu slobodu igre bojom odnosno apstraktno.

Ono što predstavlja poseban sadržaj dela koja su nam ponuđena na uvid jeste njihova senzibilnost. Iako je blago prikrivena kloniranim portretnim formama otkriva se kroz široke i otvorene poglede zagledane ili u daljinu ili kroz bilo kog posmatrača. Prisutna lična emotivna priča samog autora slikama udahnjuje onu suštinsku snagu koja svako delo ne samo što izdiže iznad dekorativnog već nam i omogućuje da pronađemo onu tako potrebnu nit jedinstvenosti Jelene Gužvice.

Luka Salapura


Jelena Gužvica (1975, Novi Sad). Završila Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna , odsek zidno slikarstvo 1999. godine u klasi profesora Vladimira Todorovića. Učestvovala na više kolektivnih i samostalnih izložbi u Beogradu, Temišvaru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Sremskim Karlovcima i bila učesnik na kolonijama u Novom Sadu, Čortanovcima, Sramskim Karlovcima, Mojkovcu... Živi i radi u Sremskim Karlovcima.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
NOVI SAD. Kafe-Galerija "Izba" predstavlja 13. oktobra 2017, sa početkom u 19. časova,...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
NIŠ. Vuk Vučković iz Pančeva osvojio je prvu nagradu za sliku "Čikago", odnosno...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Februar 2007. godine...
Savremena galerija, Zrenjanin. 15 - 30. novembar 2010.
Kolonija realizovana od 23. do...
Galerija SULUV-a, Novi Sad.Oktobar 2007.
Površinu slike identifikujem sa kožom...
Zmaj Jovina i Dunavska ulica, Galerija "Zlatno oko", Novi Sad. 18. jul - 1....
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Prava umetnost ne...
Manualov muzej zaboravljenih umetnosti, Novi Sad, 20 - 28. mart 2009.
Studentski...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Novembar – decembar 2007.
Baveći...
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom