CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Terra 26
Terra 28
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Digital Art 07

Sponzor rubrike
Perica Donkov - Dela nastala u poslednje četiri godine tj. unatrag od 2019. Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Slikar Perica Donkov predstavlja se u Kući legata u Beogradu izložbom "Slepa vera" koja obuhvata radove nastale u poslednje četiri godine koji se u misaono-idejnom pogledu nadovezuju na umetnikove prethodne cikluse, u kojima se prepoznaje svest o ugroženosti pojedinca, o egzistencijalnoj teskobi savremenog čoveka, o otuđenju, destrukciji i opštoj nesigurnosti. Izložba je otvorena od 9. do 23. oktobra 2019. godine.Image

Image

Budući da se izložbeni prostor Kuće legata sastoji od pet sala, Donkov je tako i komponovao tematski zaokružen ciklus (Soba sa pogledom, Postupak za tetoviranje vlastitog tkiva, Ravnanje glave, Gluva soba i Slepa vera). Svaki segment sadrži centralnu sliku monumentalnog formata koja u organizaciji prostora deluje ikonostasno, te tvori prostor moguće sakralnosti, neku vrstu svetog mesta umetnikovog univerzuma sa koga je moguće stvoriti uslove za stvarno življenje u ne tako gostoljubivom okruženju.

Prema rečima Donkova, na semantičkom nivou to je dalja razrada slike kao skloništa, bekstva od patologije vremena i sunovrata svih vrednosti, te njegovo oslobađanje od privida kojim smo okruženi.

Na slikama dominiraju horizontalne linije i podele površina kao znakovi mogućeg beznađa i nepremostivih prepreka - svet tišine i muka. U pikturalnu materiju Donkov urezuje jednostavan horizontalan linijski crtež koji asocira na ravnodušnost i rezignaciju, u krajnjoj instanci - na prazninu. Međutim, spoznajom funkcionisanja savremenog sveta, Donkov svojim tamnim bojenim iskazom pokušava da prevaziđe egzistencijalni ambis pred kojim se nalazimo, te postojanje i egzistenciju učini mogućom sa pozicija nekog novog humanizma i pritom se izbori za apsolutnu slobodu OD i apsolutnu slobodu ZA, kako u predgovoru u katalogu zaključuje istoričarka umetnosti Milica Todorović.

Bilans dosadašnjeg, 35-godišnjeg aktivnog prisustva Donkova na umetničkoj sceni, kako je navela Milica Todorović, obeležava realizacija tridesetak samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, uloga protagoniste neoenformela u srpskom slikarstvu, zastupljenost u brojnim relevantnim nacionalnim slikarskim selekcijama, mnoge nagrade ... ali pre svega autohtoni opus koji, uprkos neminovnim mada ne i dramatičnim stilskim promenama, zapravo počiva na ontološkoj konstanti, a to je – poverenje u slikarstvo kao duhovni odgovor na civilizacijski sunovrat, slikarstvo kao sredstvo individualnog delovanja u osvajanju prostora unutrašnje slobode.

Od prvih samostalnih izlaganja, sredinom 80-ih godina XX veka pa do danas, jasan je umetnikov skepticizam prema naraciji, beg od banalnog i direktnog govora, opredeljenje za vizuelnost lišenu motiva i predmetnosti.

"Oslonjeno na govor isključivo likovnih elemenata, slikarstvo Perice Donkova, iako možda na prvi pogled zamagljuje svoja primarna polazišta koja se kriju u neslaganju ili nepristajanju autora na karakteristike aktuelnog društvenog trenutka, na metaforičan način je u dosluhu ili dijalogu sa stvarnošću, bilo da proročanski naslućuje stvarnost (crno-bele slike rane, neoenformel faze), s gnušaljem je konstatuje (ciklus Amor fati, neposredno provociran NATO bombardovanjem Niša) ili nastoji da je prevaziđe tražeći izlaz u sferama izvan materijalnog (ciklusi Axis mundi, Fuga...). U konketstu njegovih dela prepoznajemo svest o ugroženosti pojedinca, o egzistencijalnoj teskobi savremenog čoveka, o otuđenju, destrukciji i opštoj nesigurnosti. Ne pristajući da bude plen nimalo ružičaste društvene stvarnosti, Donkov zapravo koristi polje umetnosti za izražavanje autoferleksivnih stanja povišene samosvesti na putu ka postvarenju vlastitog ‘univerzuma’ kao jedinog mogućeg duhovnog izlaza", navela je Milica Todorović, ukazujući da misaoni kod Donkova ima dodirnih tačaka sa učenjem Kjerkegora, filozofijom egzistencijalista ili pisanjem Dojstojevskog.

Ako bi se samo jednom sintagmom definisao idejni nivo slikarstva Donkova, onda bi ta maksima bila – polazište u materijalnom/realnom a ishodište u duhovnom, istakla je Milica Todorović.

Kako je ukazala, razvijajući opus tokom decenija stvaranja, uz konstantnu sklonost ka monumentalnim formatima, Donkov je neminovno menjao vizibilni nivo svojih slika pre svega kroz diskretne promene likovnog izraza - zavisno od toga da li prednost daje slobodi, nesputanosti i žestini gesta ili razradi i bogatstvu slikane materije koju je dovodio do guste i grube, reljefne taktilnosti. Shodno tome, menjao je i tehnološki pristup uz čestu primenu inventivnih i složenih, gotovo alhemičarskih rešenja izvanredne učinkovitosti (terpapir ili paus kao podloga, malter kao vezivo, vosak, čist pigment...). Vremenom, transformaciju doživljava i njegov odnos prema slici - od klasične štafelajne slike, preko poliptihalnih kompozicija i slike instalacije do slike kao ambijentalne celine, čime ukazuje i na brojne kapacitetne potencijale slikarstva u vremenu koje mu možda kao mediju nije naklonjeno.

Izvor: SEEcult

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 6. do 24. juna 2019. u Paviljonu...
NOVI SAD. U Кulturnoj stanici Svilara, od 3. do 17. jula 2019, biće predstavljen Anri de ...
BEOGRAD. Narodni muzej. 7. mart - 26. maj 2019. U 2019. godini kada se navršava 140 godina...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 18. decembar 2008 - 15. januar 2009.
Izložba...
Muzej savremene likovne umetnosti, Galerija Matice srpske, Galerija "Zlatno oko",...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart 2004.
Dok gradi strogu geometrijsku...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 13. februar 2010.
Bojana Knežević, Milica...
Savremena galerija Zrenjanin. 21. decembar 2009 - 8. januar 2010.
Savremena galerija...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 25. oktobar - 25. novembar 2008.
Izložba slika...
Mali likovni salon, Novi Sad. Februar - mart 2007.
Ove slike-crteži...
Reportaže
  • ImageMajstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Knjige i časopisi
  • ImageNajsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Intervjui
  • ImagePredstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom