NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 18. oktobra do 15. novembra 2019. grupnu izložbu "Ne naginji se kroz prozor | Do not lean out". Izlažu: Jovan Balov, Jan Bejšovec, Archi Galentz, Pablo Hermann, Patrick Huber, Henrik Jacob, Karen Koltermann, Ute Lindner, Daniel Sambo-Richter, Karen Stucke, Kata Unger, Veronika Witte, Andreas Wolf.
Izložbom "Ne naginji se kroz prozor" u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine predstaviće se radovi 14 umetnika Kolonije Veding, mreže povezanih i slobodnih umetničkih prostora u Berlinu.
Veding Kolonija se sastoji od 23 prostora za projekte u okolini ulice Soldiner. Obično oko 10 prostora poslednjeg petka u mesecu otvara nove izložbe. Prostori su blizu jedan drugog, te je publika u mogućnosti sve da ih obiđe. Tada se može videti pomalo bizarna slika umetnika iz Berlina u umetničkom prostoru koji vode osobe iz Poljske i Hrvatske, a zatim posetiti finski prostor i videti grupna izložba iz Finske, otići do portugalskog člana Kolonije i pogledati izložbu video-umetnosti brazilskog umetničkog kolektiva ili eksperimentalnu instalaciju njujorških umetnika u drugom prostoru, a u trećem crtača stripova iz Izraela.
Kolonija Veding osnovana je kao neprofitna organizacija koja je dobila naziv po Vedingu, delu Berlina u kome se nalazi i po Kolonieštrase, ulici u kojoj je bila prva kancelarija organizacije.
Nekoliko prostora za projekte se povezalo 2001. godine i osnovalo neprofitnu organizaciju Kolonija Veding (koja je tako nazvana po delu delu Berlina pod tim imenom u kome se i nalazi, i po Kolonienštrase, ulici u kojoj im je bila prva kancelarija; "Kolonie" je, slučajno, nemačka reč za koloniju). Sada, 19 godina kasnije, Kolonija se sastoji od 23 prostora za projekte u okolini ulice Soldiner.
Prostori za projekte se istovremeno fokusiraju na region i na međunarodni rad, redovno organizuju događaje, koncerte, predstave i izložbe sa učešćem publike, tako što pozivju komšije iz kvarta da u njima učestvuju.
Kolonija Veding posebna je po tome što članstvo i (međunarodne) izložbene aktivnosti traju izuzetno dugo.
Nekoliko prostora za projekte usredsređeno je na određene teme ili žanrove, poput video-umetnosti, performansa, veza između umetnosti i nauke, politike. Neki od prostora neguju redovne međunarodne umetničke razmene sa, na primer, Balkanom, Rusijom, Austrijom, Turskom i Brazilom. Finsko-nemački umetnički prostor Tulboks (Toolbox) se fokusira na prikazivanje umetnosti iz nordijskih zemalja u Berlinu.
Može se, na primer, videti pomalo bizarna slika umetnika iz Berlina u umetničkom prostoru koji vode osobe iz Poljske i Hrvatske, a zatim posetiti finski prostor i videti grupnu izložbu iz Finske, otići do portugalskog člana Kolonije i pogledati izložbu video-umetnosti brazilskog umetničkog kolektiva, eksperimentalnu instalaciju njujorških umetnika u drugom prostoru, a u trećem crtača stripova iz Izraela. U Koloniji se o predstavljenoj umetnosti živo raspravlja, što se i inače radi u prostorima za projekte. Dozvoljeno je da mislite da je predstavljena umetnost koještarija. Pretpostavljam da ova kultura stalne međunarodne razmene i rasprave o umetnosti, zajedno sa mogućnošću da se iskusi toliko različitih umetničkih stavova, menja i samu umetnost, tako da se umetnost u Berlinu razlikuje od umetnosti na drugim mestima.
Organizacija udruženja Kolonija nije hijerarhijska i nema šefa.
U bilo kojem trenutku, četiri člana Kolonije Veding su predsedavajući. Odluke se donose konsenzusom. Svi umetnički prostori samostalno planiraju sopstveni program, a udruženje uglavnom obavlja administrativne i organizacione poslove koji se odnose na sve prostore - na primer mesečno štampanje letaka i održavanje pridružene veb-stranice, bez uticaja na umetničke i kustoske odluke prostora za projekte.
Možda bi se i sama Kolonija, sa proširenom koncepcijom umetnosti, mogla posmatrati kao Gesamtkunstwerk (umetničko delo koje koristi sve ili mnoge oblike umetnosti ili teži tome)- nešto što prelazi ili čak rastvara granice, kao plodno tlo za inovativne ideje.
Dr Ana E. Vilkens (Dr Anna E. Wilkens) |