 PANČEVO. U Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva od 29. oktobra do 15. novembra 2019. biće održan 49. Salon umetnosti Pančeva. Salon umetnosti Pančeva je nastao 1972. godine po ugledu na Oktobarski salon Beograda i predstavlja revijalnu godišnju izložbu likovne umetnosti.
Iako je vremenom menjao koncepcije, pa je tako u periodu devedesetih funkcionisao kao autorska izložba, predstavlja manifestaciju s dugom tradicijom i kontinuitetom koji su joj obezbedili međunarodni ugled. Manifestacija je konkursnog i pozivnog tipa. Ove godine biće održan 49. Salon umetnosti Pančeva, pod nazivom "Prinudna sloboda"
Na 49. Salonu umetnosti Pančeva predstaviće se 32 umetnika koji stvaraju ili su rođeni u Pančevu i okolini: Aleksić Mimica Miljana, Bačkonja Predrag, Bulatović Gabrijela, Bulatović Milan, Deranić Zoran, Dolovački Vasilije, Dragaš Nikola, Ereš Đerđ, Grbić Milica, Jocić Nebojša, Kabadaja Gorski, Komosar Željko, Krstić Milica, Kuprešanin Dragana, Lalić Jelena, Manić Milan, Markez Filipović Ivana, Marčetić Katarina, Milosavljev Aleksandra, Milosavljević Čedomir, Mirotić Snežana, Moldovan Vladana, Onjin-Žužić Nada, Panić Milovan, Pavlović Vesna, Ratković Dejan, Savkov Miroslav, Schӧberle Sándor, Sfera Emil, Šiljković Milun, Štopulj Ivana i Veličković Ivan.
Duga tradicija i kontinuitet kojima se može pohvaliti Salon umetnosti Pančeva obezbedili su mu značajno i trajno mesto u redovnom programu Galerije savremene umetnosti. Brojne su oblasti vizuelnog i likovnog istraživanja za koje se opredeljuju umetnici ove godine: dizajn, skulptura (instalacija), grafika, crtež, slika, fotografija, keramika...
Ivana Markez Filipović |
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od okupacija ovog slikara. Mogućnost susreta sa velikim brojem njegovih portreta (za života…
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
