 NIŠ. Galerija Art 55 predstavlja od 31. oktobra do 10. novembra 2019. slike Jovana Spasića (1993, Leskovac). Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta umetnosti u Nišu, u klasi profesora Bratislava Basiča. Master studije završio je kod istog profesora.
U savremenoj umetnosti (auto)portret postaje relevantan onda kada prevazilazi puku reprezentaciju nečijeg lika, kada biva integrisan u određeni kontekst i kada usmeren na pojedinca projektuje (ili ispituje), pre razlike nego sličnosti u reakcijama na istovetna iskustva ili na preovlađujuća svojstva aktuelnog okruženja. Poštujući ovakav aspekt savremene umetnosti, Jovan Spasić prilikom artikulacije autoportreta (i nekoliko portreta), pribegava multiplikaciji izolovanih subjekata i opredeljuje se za moćan govor njihovih unutrašnjih stanja.
Naslovljeni kao Crteži, radovi su nastali u istraživačkom postupku koji kombinuje tradicionalne slikarske tehnike (akril, uljani pastel) i eksperimentisanje sa crtačkim i teksturama specifičnih materijala (vazdušna folija, linorez). U osnovi svakog rada je crtež subjekta koji se „pojavljuje na slici u vidu urezivanja u pastozni nanos boje“. Kroz grupisanje, kretanje ili repeticiju solitarne figure/portreta slojeviti kompozicioni sklopovi grade likovno ubedljiv iskaz blizak kolažnom. Kao neophodnu komponentu kreativnosti, Spasić na originalan način integriše monohromatske, gotovo fotorealistične portrete sa iskustvima apstraktnog ekspresionizma i pop-arta, gradeći nov kontekst i aludirajući na izloženost savremenog čoveka različitim izazovima aktuelnog okruženja. Intenzivne bojene i prskane površine, široki potezi, izražajni i preovlađujući grafizmi, sve su to elementi ekspresivnog slikarstva stavljeni u službu motiva.
Saglasno tome Spasić našu pažnju usmerava na lica, kojima se moramo baviti pojedinačno, jer svaki multiplikovani (auto)portret predstavlja individuu kao ambivalentno biće – jedno je stvarno, a drugo oblikovano prema izazovima aktuelnog okruženja.
Istražujući temu individualnog, kroz emocionalna stanja uma koja pokušava da sakrije (ili pokaže), Spasić nam zapravo sugeriše kako je lice često maska, kompromis. Uloga koju ima portret u predstavljanju pojedinca duboko je društvena i uglavnom je teško otkriti šta je stvarno individualno u nama. Ipak, svako značenje ispisano je na licu i nemoguće je pretvarati se da ne postoji, pa je bekstvo nemoguće. Pravi izazov radova Jovana Spasića leži u ovoj kontradikciji.
Sonja Milićević,
istoričarka umetnosti |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
Autori istraživanja i publikacije su mr Dragana Martinović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, ma Dimitrije Tadić, savetnik za vizuelne umetnosti i multimedije Ministarstva kulture i informisanja i Nina Mihaljinac, doktorantkinja na grupi za Teoriju…
Od šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
