CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 26
Digital Art 02
Noć muzeja 2010
Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 04
Noć muzeja 2009

Sponzor rubrike
Orfelinov ćirilski preobražaj Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageČime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih i nanovo (ne)objavljenih knjiga? Naravno, neizbežni politizovani karakter današnjice koji za sobom vuče balast nerazumevanja nastalog usled pogrešno tumačenih istorijskih pojava, obavezuje nas da veoma oprezno pristupamo govoru o našem prelepom, i nažalost, skrajnutom pismu.Image

Image

Zaharije Orfelin rođen je 1726. godine u sremskoj varoši Vukovaru za čije su ime/prezime strani učenjaci tvrdili da je kovanica dvaju antičkih reči Orfeja i Lire. Stvarao je u doba velikih promena koje su zahvatale srpski narod u vreme kada su Srbi prihvatili rusko prosvetiteljstvo, potom barok rusko-kijevskog duhovnog kruga, da bi okrenuti zapadu poprimili austrijski kulturni uticaj. Isto se desilo i sa Orfelinom koji je pisao ruskoslovenski očima uprtim ka Istoku i vremenom, predanim radom postajao Evropejac, Bečlija. Trebalo bi nam nekoliko dana samo da pobrojimo oblasti u kojima se ovaj vrsni znalac oprobao i dokazao, od kancelarijskih poslova, učiteljskih i uređivačkih, književno-poetskih i bakrorezačko štamparskih u umetničkom ruhu sazdanih, na polzu naroda serpskog za svagda.

Pomenimo reči jedinstvenog Dositeja Obradovića koji ga je od svih jedinog istakao a da to Orfelin nije doživeo - u čuvenoj rečenici: da se ime Zaharija Orfelina ime neće među rodom našim zaboraviti se. Uz Jovana Rajića dakako. Orfelin je u XVIII stoleću svojom neobičnom radinošću podigao najsjajniji spomenik srpskoj ćirilici posvetivši čitav svoj život krasnopisu i crtanju umetnički oblikovane slavenoserpske ćirilice. Pominjemo ga i kao stanovnika Novog Sada gde je jedno vreme posedovao kuću na svom trnovitom putu, kulturnom putu, poput onog Dositejevog, od Temišvara, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Beča, Venecije, Petrovgrada... On je svojim plajvazom, kako je po nemeckom nazivao olovku crtao slovo kako niko drugi nije u celokupnoj kulturnoj istoriji Srba. Zbog toga se danas prisećamo njegovih radova, posebno čuvenih Kaligrafija u kojima je sažeo sopstvena iskustva iz domena kaligrafije.

Izučavajući najčuvenije kaligrafske priručnike toga vremena, Zaharija Orfelin je bio najbolji učitelj i vrhunski hudožnik, umetnik neverovatnog božanskog dara. Posvećen graviranju i halkografskom štampanju knjiga i „ikona na hartiji“ od kojih se mnoge čuvaju i izlažu Galeriji Matice srpske, Orfelin je u svojoj karlovačkoj „bakarnoj tipografiji“ otisnuo tri krasnopisa. Prvi je ugledao svetlost dana 1759. godine pod naslovom Novaja i osnovatelnaja slaveno-serbskaja Kaligrafija; drugi godine 1776. pod naslovom Novjejšija slavenskija Propisi; i treći godine 1778. pod naslovom Slavenskaja i valahijskaja Kaligrafija.

Kulminaciju kaligrafske veštine ostvario je Orfelin u velikoj Kaligrafiji koja je izrađena kao table u crtežu 1777. godine i koja je ostala u rukopisu do izdanja našeg poznatog istoričara umetnosti, dudogodišnjeg kustosa Galerije Matice srpske, Dinka Davidova iz 1994. godine. I još valja istaći da je predsednik Ilirske dvorske deputacije, grof Koler, u predstavci  carici Mariji Tereziji od 17. jula 1777. godine, a povodom rukopisne Kaligrafije nazvao Orfelina – Genie. Znameniti bečki dvorski bakrorezac Jakob Šmucer predložio je Orfelina za člana Carsko-kraljevske bakrorezačke akademije na osnovu čega ga je Marja Terezija nagradila sa sto dukata u zlatu. Veliki uspeh je ubrzo potom pao pod senku administracije, koja je tražila da se original sažme sa 48 tabli na samo 17 kako bi se zadovoljili principi koje je postavila centralistička država za vreme školskih reformi sedamdesetih godina XVIII veka. U rukopisnoj Kaligrafiji, koja nije kompletna, Orfelin je predvideo i figuralnu kompoziciju na kojoj muški lik u rokoko kostimu sedi za stolom i pokazuje pravilno sedenje – položaj tela pri pisanju. Ranije se smatralo da ovaj lik predstavlja autoportret Zaharija Orfelina.

Ko je zapravo bio ovaj neverovatan čovek koji je u oskudici umro 1785. godine na sajlovačkom salašu bačkog episkopa Josifa Jovanovića Šakabente a kasnije sahranjen na jovanovskom groblju u Novom Sadu, koje je, svedoci smo, nedavno bilo otkopano radi istraživanja? Da li je među rakama koje su tamo otvorene bio i njegov grob nismo još saznali. I nismo prvi koji upozoravamo na to neoprostivo neznanje i nebrigu. Ako ništa drugo onda zbog nemerljivog doprinosa srpskoj kulturi – kulturi srpske ćirilice koja je zahvaljujući njemu stala u red najviših kaligrafskih dometa tadašnjeg učenog sveta. Za početak bismo mogli otvoriti stranice Orfelinovih Kaligrafija (i ne samo njih!) kako bi pažljivo osmotrili čitav organizam savršenosti umetničkog krasnopisanja, uobličavanja slova. Pomislimo i još kako bi bilo divno uvrstiti ova kaligrafska dela nastala u svrhu nekadašnje pouke iz XVIII stoleća, u obavezne školske primerke iz kojih bi naša deca izučavala i ispisivala ćirilična slova. Da li je to ostvarivo ili je ovaj predlog isuviše nezamisliv u licu ubrzanog vremena? Procenite sami.

Mr Danilo Vuksanović

Izvor: Dnevnik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Iz kalendara art događaja
21.09.2019 - 20.01.2020 | 19.00
Marina Abramović - Retrospektiva
07.11.2019 - 26.01.2020 | 18.00
Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka
22.11.2019 - 01.03.2020 | 19.00
Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske - Grupna izložba
22.11.2019 - 03.02.2020 | 19.00
Lana Vasiljević - Silent talk / Nemi govor
12.12.2019 - 31.01.2020 | 18.00
Žolt Kovač i Branislav Nikolić - Preživet rad

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 24. april - 20. maj 2019. "Ovo je...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard...
BRISEL. U Palati Bozar u Briselu, 18. februara 2016. je otvorena izložba "Daniel Buren:...
Intervju
Poznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva...
Knjige i časopisi
Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" ...
Iz arhive art događaja
Zmaj Jovina i Dunavska ulica, Galerija "Zlatno oko", Novi Sad. 18. jul - 1....
Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. Februar 2006.
Ono što Leitner...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 14. mart – 20. maj 2013.
Izložbu je, u okviru...
Prima Centar, Berlin (Nemačka). Maj - jun 2007.
Izložba je deo projekta u...
Manualov muzej zaboravljenih umetnosti, Novi Sad. 10 - 30. arpil 2011.
Izložba Vlade...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 9 - 21. jun 2008.
Ovu izložbu posvećujem uspomeni na moju...
Galaerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Na izložbi pod nazivom...
Reportaže
  • ImageMuzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
    Prva nacionalna Noć muzeja održana je u 9 gradova širom Srbije i u čitavoj Evropi. U Srbiji je zabeleženo ukupno oko 320.000 poseta na…
Knjige i časopisi
  • ImageKoliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi…
Intervjui
  • ImageMilica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila je na Fakultetu tehničkih…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom