CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 09
Digital Art 04
Terra 23
Terra 26
Terra 28
Noć muzeja 2007
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Skok i zaron - Identitet umetnica u (novo)medijskoj praksi Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 22. novembra 2019. do 10. januara 2020. autorsku izložbu Sanje Kojić Mladenov. Učesnice: Breda Beban, Vesna Gerić, Jelena Jureša, Bojana S. Knežević, Andreja Kulunčić, Bogdanka Poznanović, Marica Radojčić, Lidija Srebotnjak-Prišić, Nataša Teofilović, Isidora Todorović, Vesna Tokin, Lea Vidaković.Image

Image

Izložba Skok i zaron polazi od ispitivanja pozicije žene na umetničkoj sceni koja je tokom istorije uglavnom imala marginalnu ulogu, te su umetnice, kritičarke i teoretičarke činile usamljenu pojavu. Danas se sve više žena opredeljuje za umetničke struke, a samim tim i likovnu umetnost, što pokazuju rezultati različitih istraživanja sprovedenih u Srbiji.

Naziv izložbe oslanja se na pesmu "Diving into the Wreck" (1973) američke feministkinje i anti-ratne aktivistkinje Adrien Rič (Adrienne Rich). Pesma govori o slobodama i pravima žena kroz uvođenje motiva simboličnog ronioca u istraživanju podvodnog sveta koji retko ko može da vidi, aludirajući i na samosvesni pogled žene upućen ka sistemu moći, kao i slobodi i hrabrosti da se krene u istraživanje nepristupačnih, nekonvencionalnih i netradicionalnih svetova.

Veće prisustvo žena u javnom, umetničkom prostoru dovodi do novina u umetničkoj sceni, do dekonstrukcije postojećih sistema i uvođenja novih rešenja. Promene su najvidljivije u prisustvu novih tema i motiva u umetničkim delima, u kritici tradicionalne reprezentacije žene u medijima i umetnosti, a najviše u novom položaju žene u umetnosti koja više nije nemi objekat, već akterka umetničkog dela, inicijatorka promena i novina.

Savremenu umetničku praksu možemo posmatrati kao kontekstualnu, relacionu i plinovitu, razvijenu pod uticajem društveno-političkog, ekonomskog i kulturološkog narativa, te kroz uspostavljanje kontakata i relacija sa naukom, tehnologijom i društvom. Postavlja se pitanje kakva je društvena stvarnost koja utiče na nastanak i realizaciju umetničkog rada umetnica kod nas, koji su aktuelni problemi, pitanja i mediji kojima se one bave, koliko je prisutan "ženski izraz" u umetnosti, feministička umetnost i uticaji drugačijeg socijalnog konteksta, koliko na umetnice profesionalno utiču rodne uloge i odnosi, te aktuelni društveni stereotipi, koje su njihove pozicije i mogućnosti u postojećem sistemu moći?

U oblasti (novo)medijske umetničke prakse u Vojvodini uloga umetnica je značajna, naročito u domenu video i digitalne umetnosti, te medijske edukacije, ali se postavlja pitanje njihove vidljivosti i valorizacije u stručnoj i široj javnosti. U okviru istraživanja o konstrukciji profesionalnog identiteta umetnica u oblasti novih medija u doktorskoj tezi Sanje Kojić Mladenov „Diskursi o rodu u umetnosti: konstrukcija profesionalnog identiteta umetnica u oblasti novih medija u Vojvodini krajem 20. i početkom 21. veka“, analiziran je edukativni i stvaralački rad 12 umetnica: Bogdanka Poznanović, Marica Radojčić, Breda Beban, Vesna Gerić, Jelena Jureša, Bojana S. Knežević, Andreja Kulunčić, Lidija Srebotnjak-Prišić, Nataša Teofilović, Isidora Todorović, Vesna Tokin i Lea Vidaković.

Rezultati istraživanja pokazali su da je umetnicama profesionalni identitet jedan od najistaknutijih, ostalim pristupaju kroz prizmu mogućih promenljivih kategorija zavisnim u najvećoj meri od specifičnih društveno- političkih okolnosti i migracije. Pridaju važnost prenošenju znanja i formiranju novih kadrova, te uvođenju ženskog identiteta u umetnost. Bave se sopstvenim telom i identitetom, seksualnošću, rodnim ulogama, ženskim aktivizmom, ženskom istorijom i arhivima. Kroz nove medije su se uglavnom razvijale samostalno, savladavajući sve aspekte upotrebe novih tehnologija, uz mnoge probleme u nabavci i korišćenju adekvatne opreme. Nedostaje im finansijska sigurnost u profesiji, finansijski izvori za produkciju radova, ukazuju na slabo rešeno pitanje statusa slobodnih umetnica, odustvo kontinuiranog otkupa, ukazuju na rodnu neravnopravnu kulturnu politiku, te da rešenje vide u udruživanju i izgradnji mreže saradnica (međugeneracijskih, umetničkih, interdisciplinarnih, lokalnih, regionalnih i internacionalnih). Izgrađivanje profesionalnog identiteta kao bogatstva različitosti najvažnije je za umetnice, ali je on uklopljen u mnogostruke ženske mreže i povezanosti jer je to jedan od načina njegovog razvoja i opstanka.

Istraživanjem su prvi put umetnice koje se bave novim medijima, krajem 20. i početkom 21. veka, a koje su na neki način u vezi sa Vojvodinom, okupljene u jednu celinu. Izneti podaci o njihovoj generacijskoj, medijskoj, umetničkoj i drugoj povezanosti predstavljaju samo početak budućih istraživanja u okviru istorije i teorije umetnosti koja uključuje i druge važne umetnice. Rezultati istraživanja čine osnovu izložbe SKOK I ZARON u MSUV, na kojoj će biti prezentovi istorijski i aktuelni medijski umetnički radovi.

U sklopu izložbe biće objavljena knjiga autorke dr Sanje Kojić Mladenov sa celokupnim istraživačkim podacima i njihovim analizama.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Galerija Matice srpske u okviru programa obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa Srbije...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) počeo je prodaju ulaznica za retrospektivnu...
KIKINDA. Ovogodišnji učesnici simpozijuma su Rozmari Lukaser (Austrija), Muzi (Sibongiseni)...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
U Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, ...
KIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. 12 - 25. januar 2011.
Grafički listovi prikazani u ovoj...
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Januar 2006.
Ratko Karanović svojim...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3. novembar – 3. decembar 2009.
...
Galerija savrmene umetnosti, Pančevo. 20. maj – 5. jun 2009.
Prilikom...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 29. avgust 2008.
Izložbu čini nekoliko instalacija...
Galerija SULUV.a, Novi Sad. 19. april - 1. maj 2010.
Jedan od nekoliko upravo...
Reportaže
  • ImagePARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji l’Orangerie 12. decembra 2016. i trajaće do 28. januara 2017. Izložbu je otvorio gradonačelnik…
Knjige i časopisi
  • ImageGradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze…
Intervjui
  • ImageJunakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom