Njeni radovi nalaze se na granici između apstrakcije i figuracije, koje štampa uz pomoć kartonskih matrica (cardboard matrices). Dobitnica je više nagrada.

Prvo sam crtala tela svedena skoro na apstraktne znake, belom bojom na crnoj površini kao na (školskoj) tabli. Ležeće figure označene sa nekoliko linija, izgledale su kao da su pomirene sa Prirodom koja im je odredila takvu ulogu.

Prikazivala sam ponavljajući oblik na različite načine, ali on je ostajao nepromenjen, kao da je povijen, u iščekivanju, trajanju. Postavljala sam sebi pitanja o ljudskoj prirodi – posebno ženskoj prirodi, što je moje iskustvo. Postojanje i odnos sa drugom osobom bile su teme kojima sam se vraćala. Moja pažnja bila je usmerena na čoveka, bez obzira na način na koji bi on bio shvaćen. Misli su me vodile da ostanem neobavezujuća prema bilo čemu posebnom, već da iskoristim materiju koja mi je data.

Svi predstavljeni radovi štampani su sa kartonske matrice. Želela sam da svoje garfičke studije svedem na neophodni minimum. Koristila sam materijale koji su mi bili pri ruci (na primer komad stare ploče, ekser, staru četkicu).

Ova izložba je moje pitanje i moj lični odgovor.

Agnieszka Dobosz