Andrea Baćin i Ilarija Marota

Koncept 58. Oktobarskog salona: Sanjari

Filozofi se već vekovima bave pitanjem u kojoj se meri vanjski svet može smatrati stvarnim, koristeći oniričko kao argument za kritiku svega što doživljavamo pouzdanim. Danas se čini da je ubrzani razvoj novih tehnologija to pitanje učinio bespredmetnim. Mogućnost stvaranja i učestvovanja u sve sofisticiranijim virtuelnim prostorima deluje kao beg od realnosti, beg u dimenziju koja nije strogo onirička ali se, sasvim izvesno, tiče naših snova.

Osnovna namera Sanjara leži u preispitivanju ne samo varljive i dvosmislene prirode realnog, već i prostora umetnosti, koji je zamišljen kao prostor slobode koji može da dovodi u pitanje izvesnost realnog sveta, stečenog znanja i naših uverenja. U svetu u kom kulturne, religijske, pa čak i ekspresivne barijere postaju sve veće, umetnici reaguju na paradoksalne slučajnosti suprotstavljenih stavova, kakvi su otvorenost, propustljivost, nepoverenje i odbijanje, stvaranjem jednog novog prostora. Prostora u kome je moguće eksperimentisati rasnim, seksualnim i društvenim slobodama, prostorom u kom umetnost nema jednu već mnoge forme, zahvaljujući stalnoj razmeni između virtuelnog i fizičkog.

Pitanje koje se postavlja je sledeće: Kako se može posmatrati svet današnjice? Na koji način umetnici mogu da pojasne kompleksnu prirodu savremenog čoveka? U višeznačnom svetu u kom živimo, snovi su izraz čovekove osnovne potrebe. Sanjari tako postaju žitelji jednog metaforičkog sveta u kom nikakve barijere, ograničenja, ili granice ne mogu da spreče pristup zemlji u kojoj je moguće redefinisati vreme, pravila, stavove, ili razviti nove scenarije, nove puteve i nove krajolike. To je mesto na kom kategorije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti više ne postoje, već u kom jedan napušteni svet definiše strukturu nekog novog doba.

Izabrani umetnici na konkursu 58. izdanja Oktobarskog salona

Od skoro 300 pristiglih prijava i portfolija, kustosi 58. Oktobarskog salona Ilarija Marota i Andrea Baćin izabrali su predloge umetnika i umetnica. Kustosi su koristili dvostruki kriterijum u odlučivanju. Prvo – generacijski kriterijum koji ima za cilj identifikovanje novih talenata kojima bi se po prvi put mogla pružiti prilika za izlaganje u kontekstu Oktobarskog salona. Potom, poseban značaj u procesu bili su umetnici sa Balkana i iz Srbije, te u samom duhu Oktobarskog salona, čiji je cilj da podstakne i podržava nove generacije umetnika koji žive i rade u Srbiji. Ovaj fokus na mladim umetnicima je takođe deo koncepta izložbe.

Izabrani umetnici su: Marija Avramović i Sem Tvidejl (1989, Beograd / 1988, Hereford, UK), Sanja Ćopić (1992, Beograd), Nenad Gajić (1982, Pančevo), Nadežda Kirćanski (1992, Zrenjanin), Hana Miletić (1982, Zagreb) i Sonja Radaković (1989, Beograd).

Oktobarski salon je međunarodna izložba savremene umetnosti, koja se od 2014. godine realizuje svake druge godine u periodu između septembra i decembra, traje šest nedelja, nema stalni izložbeni prostor, već se svake godine bira novi u zavisnosti od raspoloživosti i koncepta umetničkog direktora/kustosa. Oktobarski salon je osnovao Grad Beograd 1960. godine kao izložbu najboljih ostvarenja iz oblasti likovnih umetnosti (od 1967. i primenjenih umetnosti), a tada po ugledu na izložbe Pariskih salona. Tokom svoje istorije, Salon je menjao koncepciju i oblike organizovanja, a 2004. dobio je međunarodni karakter.

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja Salona bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d, Nikolaus Šafhauzen, Dejvid Eliot, Gunar i Danijel Kvaran.