Instalacije Korine Gubik podrazumevaju interakciju sa publikom, te je i posetilac pozvan da učestvuje u stvalačkom procesu. Umetnica se bavi ličnimi društvenim tabuima, strereotipima i rodnim temama.

Miroslav Jovančić: Ključni pojmovi o kojima misliš u toku stvaralačkog procesa?

Korina Gubik: Ni najblažu predstavu nemam o tome o čemu sve razmišljam dok radim. O hiljadu stvari! Ono što mi je zaista i bitno i trudim se da uvek ispoštujem, bez obzira na medij u kojem radim, jeste izbegavanje banalnosti, osim kada je akcenat upravo na njoj, poštovanje pravila te određene tehnologije, korektna kompozicija. Osim toga, linkovi su neuhvatljivi, od razmišljanja šta bih jela, preko pitanja zašto sam kupila te cipele kad ih nikad nisam obula, do onih neizbežnih, šta ja to uopšte radim i zašto. Automatizovane radnje koje se često pojavljuju u mom radu (kuckanje eksera, bušenje, slikanje tačkica), kojima verovatno dajem oduška latentnom opsesivno kompulzivnom poremećaju, koji sam još u detinjstvu primetila i prigušila (i, evo ga opet autobiografski momenat!), koliko god da zahtevaju fokus i koncentraciju, istovremeno su opuštajuće i meditativne, i zapravo su odmor od svih pitanja i promišljanja.

Miroslav Jovančić: Tvoj umetnički postupak karakteriše pročišćenost u strukturi kao i koloristička svedenost. Ovaj uslovno, minimalnistički koncept, sprovodiš u ciklusima, najviše u slici. Koliko je ovaj koncept primenljiv u tvojim video radovima i instalacijama?

Korina Gubik: Mislim da možda haos u svojoj glavi (i u stanu) kompezujem ovakvim konceptom. Budući da ta svedenost, pročišćenost, minimalizam nije svesna odluka, nego potreba, ona se vrlo lako može transponovati i na druge medije. U svim radovima u kojima fokus nije eksplicitno na sadržaju, pristup je isti ili sličan: kompozicija, repeticija, repeticija, repeticija, varijacija, repeticija, crna, crna u svim svojim pojavnim oblicima i sa svim svojim neiscrpnim mogućnostima, crna i bela, ukoliko je uključen i materijal, onda prirodna boja materijala.

Korina Gubik (1983, Senta). Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na departmanu za slikarstvo, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Dobitnica je nagrade Galerije Matice Srpske (2006), "Perspektive 06" (2007),  36. Novosadskog salona (2007) i Forumove nagrade za likovnu umetnost (2017).